ivog

Nadam se da nisi išao u japankama po ovim stijenama.. Mislim da je svim railfanovima "onaj" ŽCPR fascinantan, jer po prvi put vidiš prugu u primorju bilo išao s južne il sjeverne strane.. Uglavnom..

Čista uživancija.. Morati ću malo skočit do Like, nema kaj.. Baš se sad zaželio pastrvi.. Ovaj Rotary, koju dionicu je vozio? I baš je zakon ovaj otvoreni vagon, to treba definitivno doživjeti..

Stanley, na mene računaj, ak bum na vrijeme znal termin, se da sve lako dogovoriti.. PS, makar sam kakti "zimski čovjek", draža mi je toplina, tako da bi i ja prije jeseni i zime.. Isto, sličan doživljaj kao i vi prilikom posjeta Ljubljani, kiša, mokar do kože i to..

Ali što mi je zapelo za oko, ova vanjsta stajališta prigradskog bus prometa nemaju uopće nikakvu nadstrešnicu, kad se dalo tolko novaca, onda se moglo još i to napravit, ne treba nikakva prevelika, ali barem ono 3-4 metara dužine.. I da, hvala na zanimljivoj reportaži..

Ma to sam slušao priče naših iskusnih (da ne velim starih ), ak je netko hrkao ili samo ako su htjeli izvest spačku, onda je šator dobil noge.. S današnjim šatorima to je nemoguće, jer imaju dno i nema više onih špagica za vezanje ulaznih vrata.. Makar, spavao sam u tim "starim" tipovima šatora i definitivno to su šatori i pol, 4 osobe stanu unutra bez problema, a po potrebi i desetak, danas ih je teško nabaviti, jer ih više nitko ne proizvodi.. Današnji šatori su tipa iglu i prosječna visina "krova" 130cm iliti ulazi unutra puzajući..

Hvala, hvala, hvala.. Spavali ste u šatorima bez dna ili s dnom? Jer oni šatori bez dna su baš zeznuti, znaju ponekad ponoći sami od sebe odlutati po desetak metara od originalne pozicije.. I da, jasno mi je zašto su nosači šatora iz tvoje priče obično zazivali rodbinu i slične, em su glomazni, em su teški..

Aaaa, ta divna prošla vremena.. Viš, kakti mi se žuri obavljat neke poslove, al sam moral pročitati ovo do kraja.. Danas u istoj toj organizaciji, nema više tolko tog avanturizma, ima nešto, ali većinom samo u tragovima.. Stanley, aj se ti sjeti još koje avanture..

Fala Bruno i naravno Vedrane na ovoj jedinstvenoj reportaži..

Issss, neću uopće ni komentirati koga je to išlo.. A da će kamionče malo pričekati, hoće, do jeseni il tak nekaj, jer stvarno nemam volju se zavlačit u žbunje, dok oko mene plaze razne živine.. Sam muzej je na pola puta između Krapine i Dolića, dobro, više naginje k Doliću nego k Krapini, al nema veze..

Nema na čemu i drugi put.. Eto, da i ja malo upotpunim ovaj putopis.. Vaš putopisac s macosom 030 u pozadini.. I STIB, sad si se vozio i u obnovljenoj i neobnovljenoj macosi, koja je udobnija?

Pravim se da ovo nisam čul, pravim se da ovo nisam čul..

No ajde, bute ispričali kaj je s tim pucama bilo il ne? I žal mi je kaj nisam prisustvoval ovom događaju, al kaj moreš, viša sila.. Al da se pofalim, tjedan prije sam prošel tom istom cestom di ste vi šalabajzali i škical vlakove, al nikaj od slika, svi vlakovi su mi pobegli..

Super video Roni..

Ouuu, neznam baš, meni Beemt vagon nije baš naj, kaj se tiče udobnosti.. Zgodan putopis.. Moram priznati da svaki put ideš sve dalje i dalje, kaj buš kad dođeš do granice..

Danke, danke.. Da sam naslikaval vlak, bi mu odmah mogel i mahati na odlasku.. Nije bilo cajta za naslikavanje, a i htel sam si naći mjesto za sjesti.. Fala, fala, trudim se..

Fala, fala.. Ovo putovanje me samo podsjetilo da moram podhitno bar još jedamput doći na ovu prugu pa se provozati ovim dijelom koji sam preskočio busom. Naravno u vagonu u kojem možeš otvoriti prozor. Dakle glava van i uživancija.

Na kolodvoru nas je čekala kompozicija s 3 vagona. Od zadnjeg prema prvom: Aeelt, Bee i Beemt. Nekak sam imal volju biti u Bee, vozil sam se u njemu jedamput i to samo <10 minuta, pa sam htel i to sprobati, onak pošteno. Al svi kupei su bili zauzeti, pa sam došao do Beemta, e tu sam rekel bemti u tom se nebum pelal i rekel kaj mi prostaje nego se voziti u Aeeltu. Svi su ga izbjegavali, ono prvi razred, kaj budem dalje pričal, tak da se čak 4-vero ljudi uguralo u njega. Naravno moram napomenuti da je ovo ubrzani vlak, tako da su svi vagoni drugi razred.. Čekali smo pokret, kad dođe u kolodvor jedan vlak.. Još jedna slikica.. U ćošku je ona Pfaffova.. Iduću fotku ne bi stavljao iz estetskih razloga, ali nažalost zbog inih događaja nećemo više vidjeti ovu lokomotivu u prometu.. I nakraju je još taj vlak otišao ispred nas. Unutrašnjost u Aeeltu.. Putem smo sreli par teretnjaka, koji su čekali da se otvori pruga prema Rijeci. Vidio sam još kako i čiste pružni pojas od raslinja, drveća i slično, te ako se ne varam označava se i granica posjeda. Stigli smo i do Moravica.. Opet vidim 007.. Tu se ukrcalo dosta ljudi, najviše radnika i učenika. Radnici su kolko sam skužio nekakvi djelatnici HŽ-a. Jedan od radnika je bio malo veseliji, uz to kaj je vrlo često glasno urlikao, psovao, često je i lupao po stoliću u Aeeltu svom snagom. I tako cijelo vrijeme, žena koja je putovala iz Rijeke, preselila se dalje u vagonu, zbog neugodnosti koje je izazivao taj tip. Zatim je svakome radniku nešto posprdno dobacivao il onome tko je prolazio. Pa je onako teturav ustao i u prolazu između sjedala pokušavao zapaliti cigaretu. Prvo mu nitko nije htio dati upaljač, al ga je valjda sam od nekud isčupao. Taman mu dođe kondukter. Dobro ga je zašpotao, htio mu je uzeti i godišnju kartu, pa se ovaj smirio. Taman smo i mi ulazili u Ogulin. Ajmo još jedno presjedanje. Iznenadila me čak i poveća gužva. Lijevi nagibnjak je za Split, desni za Zagreb. Prometnik stoji na peronu i upućuje ljude kuda moraju ići. Nisam uspio previše slikati, osim ove jedne slike, ništa drugo, bilo mi je jako nezgodno zbog stvari. Kondukterka je čekala na ulazu, te pitaka ko ide za Zagreb i odmah nas utjeravala u vlak na prva vrata. Uđem u vlak, kad ono šok. Nagibnjak je pun. Prođem u drugi vagon, kak i piše na karti i tam sjedi neka ženska. U Rijeci sam vidio da bi trebao sjediti sam, al valjda se preselila, da sama sjedi. Pa sam se zasjeo k nekoj curi u onaj separe kakti bi rekli. Popunjenost je garant bila 75%. Moram priznati da nagibalo stvarno praši tam po zavojima između Ogulina i Karlovca, stvarno užitak se voziti. Definitivno najbolji dio je kad spiči tam prije Zagreba onak opako, baš sam se veselil tome, jer tu u Zagorju nebute vidli.. Malo smo kasnili u Zagreb, moral sam već oko zelenog mosta na stratešku poziciju uz vrata da budem prvi, pa da samo iskočim i trčim prema zagorskom cugu. Moram priznati da sam moral pošteno se zaletiti, jer sam ušao u vlak možda minutu-dvije prije polaska. Uvalil sam se u tipični zagorski vagon Bt. U Zaboku me dočekalo još jedno čudo tehnike.. Makozlin 028 Baš me ugodno iznenadilo. Sjedala udobna, baš sam zadovoljan s njim. I jedna slika 028 u Velikoj Vesi.. I to je to, kratko - slatko..

Aaaaa, zakon.. Da mi je to bilo vidjeti..

Teta je otvorila blagajnu i kupio sam kartu do Velike Vesi i to s ICN-om.. Usporedno s tim, doznao sam da su radovi na pruzi između Škrljeva i Lokava, tako da taj dio ćemo morati s busom. Uvaljao sam se u zadnji vagon, no dobro mogu reći i drugi, da ne ispadne kako vlak ima nešto puno vagona.. Za vagonaše.. Eh, onda mi je zapalo u oko kako je kolodvoru potrebno malo faceliftinga.. Isto to bi mogao reči i za vagon, nije baš u reprezentativnom stanju kaj se tiče čistoće. Krenuli smo na sekund točno. Sad par sličica s puta do Škrljeva.. Eh i taman mi je došel kondukter kad smo prelazili kroz onaj zanimljiv dio iznad Delte ak sam dobro zapamtio kak se kaj zove u Rijeci. Eh ti stupovi.. Filmić s puta, je da je kratki, al kaj se tu more.. I tak u vožnji dugoj desetak minuta smo bili primorani premjestiti se u cestovno kotrljalo. Slikal baš i nisam u Škrljevu, jer ko bi teglil stvari, ovo i ono i još slikal, nejde to skupa. Al zato atmosfera iz busa.. Vozili smo se onak, kak se to zna zgodno reči "cijedila se mast iz busa".. Kroz nekih pol sata smo bili u Lokvama. Naše vozilo.. Kak je velik, ne stane mi u objektiv.

6 presjedanja, pitate se sad, kako je to moguće u samo 300 kilometara dugom putovanju. Ustvari 8 puta sam presjedao ako računam i korištenje automobila do/od krajnjih stanica. No krenimo ispočetka, bio sam u Istri i trebalo je nekako doći u Zagorje. Po glavi su mi se motale razne kombinacije, od aviona iz Pule, pa vlaka iz Pule. Al trebalo bi onda nekako doći i do Pule, avion mi je prerano, jer bi morao krenuti kasno ponoći prema aerodromu, tako da je ta kombinacija otpala. Odlučio sam ići busom iz Poreča pa s njim do Rijeke, a dalje pretpostavljate vlakom. Došao sam na autobusni kolodvor u Poreču i najkomičnija stvar u svemu tome je da taj bus s kojim sam išao do Rijeke ide za Zagreb.. Naravno nekome tko nije railfan neznam dal bi uspio objasniti zašto nisam išao direkt za Zagreb već se patio s presjedanjima i slično.. Ali, vjreovali ili ne, da sam išao busom do Zagreba, da bi stigao kući sat do dva prije nego da idem iz Rijeke vlakom. Tako da i nije neka prevelika razlika. Bus stiže u Zagreb oko 12:40, recimo da i stigne na vrijeme u Zg, da idem s njim do autobusnog teško da bi stigao na vlak u 13h, eventualno da se skipam kod Lisinsko pa nabrzaka kroz pothodnik, pa kupit kartu i trk na vlak. Znači uzmimo realno da bi stigao na onaj u 14h. A ovako ako idem vlakom iz Rijeke stižem na onaj vlak u 15, znači na kraju razlika bi bila samo 1 sat. A propustiti priliku da se opet provozam riječkom prugom, nema šanse, taj jedan sat mi ništa ne znači. Ima tu još jedna caka, ova kombinacija bus + vlak od Rijeke na kraju ispadne jeftinija, znači dvostruko zadovoljstvo. No dobro, nisu sad tu u pitanju milijuni, al taman da si kupiš nekaj za pod zub u Rijeci. Slika s puta do Rijeke nemam. Put je prošao ugodno, bus je bio napol pun. Viđao sam prugu na par lokacija, ali ništ od slika, nije bilo nikakvog vlaka, tak da mi nije bilo zanimljivo fotkati. Bus s kojim sam dopičio do Rijeke. Zatim izložbeni primjerak na kolodvoru.. Došao sam na kolodvor, ajde nekih 1h prije polaska vlaka. Reko idem kupit kartu pa da u miru moku neš bacit u kljun i malo vidjet kaj ima na kolodvoru. Al blagajna u Rijeci ne radi non-stop, samo rade neko vrijeme prije polaska vlaka. To me iznenadilo, kolodvor u velikom gradu, pa im blagajna barem preko dana ne radi non-stop. Otišao sam malo skratit vrijeme van na perone. Hmmm, nije baš bilo prizora za fotkati.. Zato sam se naslikal jedinog objekta na kolodvoru iz 105 kuteva.. Nemojte mi zamjeriti na hrpi sličnih fotki, ipak vidim žutku svakih nekoliko godina, tak da, moram se malo izguštati..

Zgodno putovanjce.. I meni je taj istok nepoznanica, očito smo mi više okrenuti prema zapadu.. Prošao jesam i tramvajem do Dupca i vlakom, ali na tom stajalištu nisam bio.. Kak je ustvari čovjek bedasto biće (no dobro ne svi, sad ću sebe samo imeovati kao bedastog u ovom trenu). U studentskim danima, imaš besplatan pokaz +HŽ naravno i to ne iskoristiš da istražiš sve moguće tračničke stanice u prvoj zoni.. Sad mogu čekati zajedničku prijevoznu kartu ZETa i HŽa..

Uuuuu, supeeer.. Svaka čast na trudu i ulovu.. I sad si zeznuo ekipu koja hoće u depo na izlet, sad smo sve vidjeli..

Mi se čudimo ovim cijenama, a jedna Venezia naplačuje od 1- 1,5 EUR posjet ćenifi.. Dakle ovo je samo deri dok ide ide.. U jednu ruku, jasno mi je, u Europskim metropolama u kojima sam bio isto deru za turističke atrakcije. Tak da TV tornjevi su malo manje od 10EUR, ulaznice za muzeje i slično isto su blizu 10EUR, dakle držimo se Europe.. Dubrovnik je jednostavno grad koji ljudi najčešće posjećuju samo na jedan dan, pa sad svi idu na onu oderi turista u tih par sati kaj je tamo.. Al oke, turističke atrakcije su skupe, jer ono, skupo je održavanje i to razumijem, ali da je tako skupo piće i ostalo, to je žalosno.. I onda se čudimo zakaj turisti nose sve sa sobom.. Pfaff, samo bum rekel..

Pa osoba koja vas dvojicu putopisaca ne pozna baš najbolje, ovako zabundane bi lako mogao zamijeniti..