železocestnik

Da završim sa Boroevićevim barunstvom... Kada je umro u Klagenfurtu (slovensko: Celovec) 23.5.1920, žena Leontine napisala je osmrtnicu, gde piše u svoje ime kao baronica Boroević i ostale familije, da će biti pokopan barun Svetozar Boroević de Bojna 26.5.1920 na gradskom groblju u Klagenfurtu. Dakle za Leontinu Svetozar bio je barun, poslijedično bila je ona baronesa... Treba da napišemo, da ne bi ko tražio grob Svetozara Boroevića u Klagenfurtu, da je bio ekshumiran i posmrtni ostaci preneseni su 21.11.1920. godine u Beč i položeni u arkade Središnjeg bečkog groblja, a mjesto je osigurao bivši car i kralj Karlo Habsburški. Boroevićev grob nalazi se na počasnom mjestu u arkadama pokraj same crkve, gdje se inače pokapaju austrijski predsjednici i drugi znameniti ljudi. Kako izgleda grob: Šta piše sa strane... Piše, da je Svetozar Boroević barun a žena Leontine baronesa, sin Fritz isto barun. Je li to istina? Šta piše Dušan Nećak u članku: Nekaj premislekov, dilem in popravkov o življenjepisu feldmaršala Boroevića : junak ali uživač?, Prispevki za novejšo zgodovino, 55, 2015, št. 2, 173–182. Baronski naziv je povezan z odlikovanjem vojaškega reda Marije Terezije. Prva stopnja tega reda, viteški križ, namreč avtomatično prinaša plemiški naslov »vitez«, prejemniki poveljniškega križa, kakršnega je dobil Boroević, pa imajo pravico zahtevati naslov »baron«.11 Takšne zahteve ali njene zavrnitve zaenkrat v pristojnih dunajskih in budimpeštanskih arhivih (Vojni arhivi) nisem našel. Vodja delegacije madžarskega vojnega arhiva pri Avstrijskem državnem arhivu, v okvire katerega sodita tudi avstrijski Vojni arhiv in Arhiv vojaškega reda Marije Terezije, podpolkovnik dr. Tibor Balla, je o tem v elektronskem pismu z dne 11. 12. 2009 avtorju tega besedila sporočil naslednje: »Spoštovani gospod profesor, Boroević je madžarski naslov barona leta 1917 odklonil, hotel je namreč ponovno zaprositi zanj po zmagoslavnem koncu svetovne vojne. Kolikor jaz vem, ni baronskega naslova nikoli dobil ali uporabljal. Torej je napis na grobu na Osrednjem pokopališču napačen. V arhivu Vojaškega reda Marije Terezije nismo o tem našli nobenega dokumenta. S prijaznimi pozdravi Dr. Tibor Balla, podpolkovnik Vodja delegacije«12 12 »Sehr geehrter Herr Professor! Boroevic hat den ungarischen Baronstitel im Jahre 1917 abge-lehnt, er wollte den nämlich nach dem siegreichen Ende des Weltkrieges neuerlich beantragen. Meines Wissens nach hat er nie den Baronstitel bekommen oder gebraucht. Also die Aufschrift auf sein Grab im Zentralfriedhof ist falsch. Im Archiv des Militär Maria Theresien Ordens im Kriegsarchiv haben wir keine Dokumente darüber gefunden. Mit freundlichen Grüssen, Dr. Tibor Balla, Oberstleutnant, Delegationschef.« Pismo hrani avtor (Dušan Nećak), koji zaključuje: I dalje ostaje otvoreno pitanje, da li je Boroević u istinu imao barunski naziv. izvor: https://ojs.inz.si/pnz/article/view/85/237 E pa sad, komu da vjeruješ? pozdrav Darko

Toma, pozdravljen, odlična reportaža! Ali za misiju Boroević nisi se dobro pripremio Ali i kad bi se pokušao pripremiti, ne bi ti uspjelo Za Svetozara Boroevića zna se samo godina rođenja: 1856 Datum rođenja nezna se tačno, pošto nije na raspolaganju matična knjiga. Na raspolaganje daju historičari dva datuma: 13.12.1856 i 2.12.1856. Isto tako historičari daju na raspolaganje dva sela: Umetići i Mečenčani. E pa sad, iz tih datuma ti novinari ustvaruju 4 kombinacije Jedino, što se historičari slažu je ova kuča, koju si posetio. Sagradio ju je Svetozarov otac Adam, izgleda da posle rođenja Svetozara. Ali i tu se historičari ne slažu. Jedni pišu, da se je rodio u selu Umetići, drugi u selu Mečenčani. Jedino, što se slažu historičari je to, da je otac Adam prodao tu kuću godine 1897 (koja se raspada) i otišao u Petrinju, kde je i umro 1900. godine. Sahranjen je na pravoslavnom groblju Sv. Nikole u Petrinji. Historičari se ne sažu ni oko Svetozarovog naziva barun. U hrvatskoj wikipediji piše: Od 1905. godine zapovjednik je 14. pješačke brigade u Petrovaradinu. Iste godine stječe barunat „von Bojna“. Ali bez citata. Radi svojih vojničkih zasluga 1. veljače 1918. godine promaknut je u čin vojskovođe/feldmaršala. Nositelj je najviših austrougarskih i njemačkih odličja, između ostalog i Zapovjednog križa vojničkog reda Marije Terezije (Kommandeur des Militär Maria Theresien Ordens) 2. lipnja od lipnja 1917. godine. Nakon što je dobio zapovjednički križ Reda Marije Terezije mogao je dobiti višu plemićku titulu baruna, no on je zahtijevao naslov grofa. Car je taj zahtjev odbio, a Borojević je zadržao stari položaj u plemićkoj hijerarhiji. U slovenski wikipediji piše: Leta 1902 je bil odlikovan z redom železne krone 3. stopnje, na katerega se je vezal tudi plemiški stan. Isto bez citata i koji plemički stan je dobio. 1. februarja 1918 je postal feldmaršal, podelili pa so mu tudi vrsto visokih vojaških odlikovanj, med drugim tudi Vojaški red Marije Terezije Ko je dobil plemiški naslov, je dobil pravico do častnega imena in si je izbral Bojna, ki naj bi bilo ime njegovega rojstnega kraja, hkrati pa je tudi hrvaški izraz za bataljon. Od leta 1902 naprej je bil uradno imenovan Svetozar Boroević von Bojna oziroma ker je bil ogrski plemič de Bojna. Dakle ništa o barunskom nazivu. pozdrav Darko

Baš me interesira, kako će sanirati ovaj gornji dio zgrade Isto, kako je bilo ? Nabacati par cigli i sakriti sa lijepom fasadom...dok opet ne padne. pozdrav Darko

Ah, da, turisti... Rvatski bez muke... A Gugl sam upisao: Zimmer frei sa pogledom na more pozdrav Darko

Koji je to arhitektonski stil Mediteransko-alpski pozdrav Darko

1borna, pozdravljen, odlično si pronašao primjer neodgovornog održavanja zgrada koje ugrožava građane. Zamisli samo,koliko kilograma građevinskih elemenata je već ispalo dole. U stvari ovaj rad trebali bi uraditi građevinski inspektori, koji bi trebali izdati odlučbe vlasnicima zgrada. Sada nije više tako kao prije, da je bilo sve od svih. Sad se zna,ko je vlasnik. Ako vlasnik u nekom razumnom roku, koji je dat sa strane inspekcije ne uspostavi »normalno« stanje, to uradi opština i šalje račun vlasniku zgrade. Tako bi trebalo biti… Pozdrav Darko

U Zagrebu nisam bio već par godina. Kad smo imali 15. godina foruma, parkirao sam auto baš tamo (u blizini željezničke stanice), kde je posle za vreme potresa pao največi dio zgrade na automobile. Pa lepo mi je rekao mali.paja, da parkiram kod njega u bašči, pa da idemo posle sa vlakom u Zagreb... Dobro, mogao bi i tamo u bašči da padne neki meteorit na moj auto Drugi put idem sa pozdrav Darko

Pozdravljeni, ako pogledaš ovako, iz daleka, možeš da ustanoviš sa 50 metara, da je održavanje starih zgrada ispod nivoa. Da li fali stručnih ljudi, koji bi mogli predvidjet urušivanje dijela zgrada zbog propuštanja vode na krovovima i njenog katastrofalnog uništavanja zidova (maltera, žbuke, opeke) ? Neke zgrade nemaju ni fasade. Dimnjaci su dodatno oštečeni od kiselina, od tada, kad se je još ložilo. Ne treba potres, dovoljan je jak vjetar, da ga sruši. i padne dole na ulicu... Možda bi sad bilo vrijeme, da pregledaju krovove i gornje dijelove zgrada inspektori,. Ako ima još kde koji stručnjak za stare zgrade Vjerovatno je situacija jednaka po svim starim dijelovima gradova Europe, tako da Zagreb nije nikakav izuzetak u održavanju starih zgrada. U stvari se je srušilo po mom mnenju ono, što nije održavano kako treba... Ja nisam stručnjak za to područje, komentiram samo po fotografijama ovdje, sa 50 metara udaljenosti Da li je poznata neka analizu stručnjaka građevinarstva sa građevinskog fakulteta ili je poznato, koje mjere će pripremiti politika, da u buduće neće biti tako katastrofalnih poslijedica potresa? pozdrav Darko

Meščini, da bi Pffaf morao znati, kde je to... bilo

Znam, da smo već nekde pisali o zimi 1929 na ličkoj pruzi... U fototeci: Železniški muzej Ljubljana postoji jedna fotografija, na kojoj piše pozadi: "Sneg u Gračacu izza (pozadi) željezničke stanice u februaru 1929". Sad ne dajem ruke u vatru, je ne poznajem stanice, pa neka odluče poznavaoci područja... Šta se zbilo ? " Na Novu godinu, 1. siječnja 1929. zapuhalo je toplo jugo na Jadranu, a potaknuti potpunim izostankom zimskog vremena, mnogi su poljoprivrednici već počeli s pripremama za radove u polju usred preuranjenog proljeća. No nitko nije slutio što će se onda dogoditi. Prvih dana siječnja 1929. godine, Genovska se ciklona pomaknula nad Jadran, a nad Skandinavijom se razvio snažan blok visokog tlaka zraka. Ciklona se danima zadržavala nad Jadranom, a anticiklona se sa Skandinavije širila i na Rusiju što je otvorilo dotok vrlo hladnog zraka nad naše područje. U unutrašnjosti Hrvatske počeo je padati višednevni gusti snijeg. Čopori gladnih vukova bježali su iz BiH u Dalmaciju gdje su napadali stoku i uz samu obalu! Službeni meteorološki podaci iz siječnja 1929. otkrivaju da se živa u termometru na poslovično toploj Siciliji spustila na -26°C, a u grčkom Solunu na nevjerojatnih -33°C! Sredinom siječnja uslijedilo je kratkotrajno zatopljenje, no već početkom zadnje dekade siječnja snijeg je iznova okovao Hrvatsku. U Splitu je pao snijeg uz -5°C, a čak 20 centimetara palo ga je u Dubrovniku. Snježni nanosi u Lici dosezali su četiri metra. Nekoliko dana poslije sasvim je prekinut željeznički promet između Dalmacije i ostatka zemlje i Dalmacija je ušla u dvomjesečnu potpunu prometnu blokadu! Velika studen nastavila se i početkom veljače. Čak se na krajnjem jugu zemlje temperatura spuštala ispod -10°C, tako je 3. veljače u Dubrovniku izmjereno -11°C uz pucanje vodovodnih cijevi. Ekstremne hladnoće zabilježene su tada diljem Europe, Sarajevo je mjerilo -27°C, Varšava -35°C, a Helsinki -55°C! Uskoro dolazi do nestašice goriva i obustave rada brojnih škola. Prvi put nakon 1880. rijeka Sava se zaledila po cijeloj širini. Vjerojatno najjača bura stoljeća puhala je sredinom veljače u podvelebitskom primorju. Bura je prekinula konopce parobroda "Ante Starčević" u Senju koji se 24 sata borio svim silama odoliti buri što nažalost nije uspio. Glad je stegla čitavu zemlju pa su otvorene brojne javne kuhinje, a vatra se ložila po trgovima da bi se ljudi ima gdje zgrijati. Ekstremnoj zimi nije se vidio kraj i ljudi su se u očaju pitali događa li se početak novog ledenog doba. Meteorolozi su oštro opovrgavali takve navode. Zanimljivo je napomenuti da su brodovi na ušću Zrmanje ostali zaleđeni u 50 cm debelom ledu. Krajem veljače snijeg je počeo kopniti u cijeloj zemlji i kada su ljudi pomislili da stiže proljeće, 28. veljače stigao je novi prodor polarnog zraka u kombinaciji s vlagom zbog blizine duboke ciklone nad južnom Italijom Prodor tako hladnog zraka nad Sredozemljem rezultiralo je stvaranjem brojnih ciklona, a kombinacija hladnoće i vlage donijela je česte i neobično obilne snježne oborine područjima gdje iste nisu uobičajene." kraj citata iz foruma: crometeo.net pouzeto iz: http://www.dalmacijanews.com/tabid/99/a ... fault.aspx

Mislim, da nije loše, da se zna odkad ova pruga... Neznam, da li ju je ko obradio sa historijskog gledišta. Ali otvorenje pruge je interesantno, da se zna... Šta je pisao o otvorenju časopis Jutro; dnevnik za gospodarstvo, prosveto in politiko, Ljubljana 26.7.1925... Slovesna otvoritev liške železnice više na linku i u PDF sa povečanjem po želji do 300% http://www.dlib.si/?URN=URN:NBN:SI:DOC-BHWO3KZA

Nacrt koranske pruge je u: 41/23 Pruga Karlovac-Slunj-Bihać; Spoj koranske i ličke pruge (1926./1942.) kutija 41 Ali puno finije je bauljati naokolo bez nacrta I onda, kad imaš kartu ili nacrt važi: "Kartu čitaj, seljaka pitaj" :-D

Ako napišeš u pretragu foruma Karlovac, dobiješ 343 pogodaka... Jes da nije to i moj domicilni kolodvor ali nekako sam pronašao ovu temu, pa da stavim u nju par fotki.Da stavim moje fotke pored onih profesionalnih Pfaffopisa nemam smjelosti Mislim da mi swen neće zamjerit, kad ću progurat njegovu temu opet na prvo mesto... Dakle imao sam svog šofera...ko si od forumaša može to još priuštiti/poželjeti :grin: Pogled prema kolodvoru... ...bez avtića... Ako bude dozvole od swena, bude i nastavka...

Mogu reći, da sam "dobre volje" da sam se odlučio staviti "moj prilog" baš u ovu temu, jer autor ove teme poštuje i povijest i iz ovakvog detajla može i nešto izvući. Kod pretrage foruma, kde staviti članak iz Tehničkog lista, izbacilo mi je par tema o Pribudiću.Nekako se mi je članak najbolje uklapao ovamo. Ali uvjek radim u nekoj žurbi, ne poznajem dobro ni terena, tako da mi je sada odlično, da je mb 1213dodao još ponešto o tunelu... Na žalost više podataka nemam

Dali poštovani forumaši znadu, kde je bila granica izmeđuHrvatske i Dalmacije? Ja znam Kako to? Nikad još nisam bio tamo... ...ali sam pročitao članak Ing. M. Crnića: Granični tunel na pruzi Knin-Pribudić, koji je izašao u Tehničkom listu br. 10-11 godine 1923... povečava... Dalje samo povečava...

Zar je potrebna neka dozvola ako napuštaš županiju :ne zna: