VICTOR

A onda moment koji smo priželjkivali...skretnica se pomakla, a kraj nas se prošetala ova manekenka... Nagnuta ljepotica... Vidajući nabubrene plikove, uslikali smo još jedan putnički... A onda i makozu u prigodnom zalazu sunca... Bilo nam je lijepo iako i naporno, vidjeli smo gdje je taj famozni Gredelj, a mene je razveselila i određena živost u Resniku. Htjelli smo dočekati elektru s cisternama iz Resnika, no sunce je posustajalo, a komarice bilo upornije...jednom će već biti...

U jednom tadsu pažnju nam je skrenulo mijaukanje. Ljupka crna maca očito se utaborila tamo ne bi li capnula kojeg miša. Mislim da bi joj HŽ trebao biti zahvalan i to nekako konkretizirati... Povratak je potpuno prošao u svjetlu borbe protiv odvratnih krvopija – komarica (jer komarci ne grizu). Meni su po dolasku poštedile, ali sam krvavo platio povratak. Vražji roj nas je pratio gotovo do čulinečkog signala... Stacionirali smo se u hladu između Branimirove i pruge...dosta zahvalna pozicija za fotkanje... Uletio je tu nagibni za Juru... ...i ubrzani za Zeusa... Marioo, koji nas veseli svojim sjajnim fotkama s EOSA 550D, nije mogao odoljeti čak i inače „omiljenom“ mu kotrljalu... Našao se tu i jedan od najčišćih mađara... I jedan malo manje čist, prepao se Marioo pa je sv morao dizati drugi pantograf...ipak Marioo ima opak stroj od fotića...

Odlučili smo se lagano vratiti i zatekli zanimljiv prizor... Prije spomenuta kompzicija iz druge perspektive... A onda odjednom se iz Žitnjaka stvorila poznata manevra s ekipom...zapravo prava sreća jer sam osobno mislio kako se tu malo što zbiva... No, onda se jenbach otkvačio, premjestio na drugi kolosijek i zbrisao ot kud je i došao... Bilo je očito da će ovan predvodnik ovog cisternog krda biti neka elektra...stoga smo pri povratku bili na dodatnom oprezu...

Lagano napredujemo, pogled prema Resniku...još nas prati kontaktna mreža za koju je teško ustanoviti je li nova ili stara... Onda je odjednom nestaje, a mi dolazimo da ograde i skretnica. Ipak, na kolosijeku što zavija desno vidljivi su stupovi, očito će se i to elektrificirati... Kako smo se bojali opakog duha Gredelja, nismo išli dalje makar je porta bila prazna...tu sam morao posegnuti za teleobjektivom... Mađari (zekonje) pred halom... Odjednom je opet niknula kontaktna mreža.... - Mislim da sam vidio drempu!! - Ma nisi vidio drempu! 2061 i još neki dizeli...Bog zna kakva ih sudbina čeka...negdje im sigurna pravi društvo i 2044 007...

Neka se vidi gdje smo...mislili smo isprva javiti se prometniku, no nije nam se dalo, a i tako je sve bilo pusto... Jednostavno odoljeti nisam mogao, opet sam uslikao ovaj nelogično padokaz... Najzapadniji kolosijek vodi u Gredelj... Iznad Čulinečke smo...

Nije loše podsjetiti na krajolik...niti grad niti selo..niti šuma...niti močvara, već sve pomalo. Dečki su odmaknuli malo od mene obećavši da će javiti ako nešto krene na njih... I eto nas na spoju triangla... Čim smo prošli okuku, vidjesmo kompoziciju Tads-a i sličnih....

Tek što siđoh, Lokomotiva podserije 300a juri prema meni, a baš stiže i poziv jednoga od frakcionaša, zato slika ima kompoziciju koja mi nije baš tipična. Ispratio se i teretni..a naša družina se napokon okupila... A onda smo odlučili krenuti cipelcugom uz zapadnu stranu resničkog triangla... Još je bilo vremena pozdraviti Optimu... Iako je promet ovdje slab, zlu ne trebalu smo se služili puteljkom uz štreku koliko smo mogli... To se pokazali izuzetno mudrom odlukom jer se za koju minutu iza nas nečujno stvorilo ovo...

Dakle, dugo planirani izlet istočne frakcije (Marioo, ZlayoZg i moja malenkost) prema Resniku i Vukomercu napokon je realiziran 23. kolovoza 2010. godine. Stjecaj okolonosti je htio da do realizacije nije moglo doći ranije (neskromno priznajem da sam ja najviše drukao da se ode do novog pogona TŽVG-a). Isto tako, zbog raznih privatnih obveza, nismo išli prijepodne, kad bismo možda uhvatili koju kompoziciju u/iz Gredelja, već poslijepodne, u pola 5, kad je zvizdan već malo popustio. Kao pravi railfan, na susretište (Čulinec) sam došao vlakom. Ako mislite da ću zaboraviti polazišnu točku svih vlakoljubnih avanturah i stajalište koje mi toliko znači, opako ste se zeznuli. Trnavi je odmah pohodio mađar, ako ga uspijete prepoznati ispod svih slojeva vandalizma... Nešto ljepši prizor pružila je brenči s brzim (ne znam koji, ubijte me, ne imadoh reda voznoga u se...) Sunce je neumorno pičilo i nije mi se više dalo čučati na poznatoj lokaciji pa odlučih prvo tandrkalo koje naiđe iskoristiti da me prebaci do cca 700m udaljenog Čulinca (koja stotina metara više ili manje)...

Ja sam duboko ganut et posvema zahvalan makar Ličanin nisam

9h ujutro, 6.8.2010. Mea culpa

@inflameswetrust Oprosti ako malkice zlorabim ovaj sjajni putopis, ali možda je zgoda da se okupe forumaši iz Požeštine i svi zainteresirani koji se ondje nađu. Okupljanje bi bilo u petak (4.8.) oko 9 sati na veličkom kolodvoru ne bi li poslikali radni vlak. Dakako, ja ću biti ondje....

Bravo, sjajan putopis s meni posebno drage pruge... Citirao sam ovu sliku jer je to super sačekuša (sjeverni izlaz iz Trenkova), zamisli da se tu uhvati 65461 Ma i da plavac uleti, bio bih sretan. Da, ja sam osamdesetih u nekoliko navrata putovao vlakom u/iz Velike u pratnji pokojne bake. Siguran sam, a prostor to sugerira, do su Mihaljevci, a još više Trenkovo imali još jedan kolosijek. Mislim da ipak to nisu bili klasični kolodvori jer bi bili drukčije označeni na kartama (prije svega onoj JŽ karti koju često znade koristiti prepoštovani gosn. M.K.Pfaff ) Jesi li pitao Gogionog tatu štogod o sudbini i budućnosti pruge?

Vrlo šarmantan vrludopis Hvala

Eto, ovime bih dovršio svoj osvrt na ovogodišnje okupljanje te apelirao da se svojim prilogom oglase i oni koji to još nisu učinili. http://www.youtube.com/watch?v=Jj0k1JE9jPk

A taj Andrijin križ sam kaj se ne sruši

Ma jok umalo mu je čuka stala i suza potekla Pa i jesam, mislil sam da ima više dizel-ljubaca. Očito me hoće ubaciti u svoj klan Inače, drstoku je Zeus stalno (i dosta strogo ) zapošljavao raznim snimateljskim zadatcima... Usput, ovi drempini filmovi su uvjerljivo najbolji njegovi dosad. Čista desetka

Petnajsti del - SESVETE ili nešto kak odjavna špica Zahvaljujući sugestiji Zeusa, odlučili smo preko Sv. Mateja i Laza forsirati sjeveroistočne obronke Medvednice (hm, da obronke) i spustiti se na Sesvete. Još od Budinšćine nam se u autu pridružio Rudolf T. Njega i drempu sam tamo i ukrcali na mađara (017), a usoput smo vidjeli i jedan pravi teretni vlak. Iako smo bili u Meki dizela, ovo piskaranje počinjem i završavam aseom. NHF:-) Želio bih se zahvaliti baš svima, ali posebno: - strojovođi - možda i najveći dobitak ovog izleta, utjelovljenje i strojovođe i railfana, smiren, argumentiran, realan...bilo bi lijepo kad bi se i neki drugi SV-forumaši tako ponašali, a ne da rigaju žuč na railfanovskom forumu - Pfaffu na odličnoj atmosferi i DVD-u svih njegovih video-uradaka - Mariu - kioji nas je sve fino istrpio - Portosu i STIBU na sjajno odrađenom kuharskom dijelu Na neki način je u izlet bila involvirana i stanovita američka zvijezda:-) Osobno mi žao kaj nas je Božo tak brzo morao napustiti i kaj nam je izostao ivog. I - najte kaj zameriti. P.S: Bil bu i prigodan filmek uskoro

Četrnajsti del - G. STUBICA - ili kak svemu lijepom brzo dojde kraj (fotke uskoro!) Umor je postao opća pojava, no smogli smo još snage za Stubicu Gornju. Po dosta toga me kolodvor podsjeća na Veliku...ali rastužuje, dead end pruge, završava u opustjelim pogonima Done... Ona ista makoza iz D. Stubice se već vrnula iz Zaboka. Iako ju ne ljubi odveć, Marioo joj nije mogao odoljeti. I strojovođi više pašu dizli... Neutralca se pozorno sluša... Ni ja nisam mogao odoljeti zamusanki... Završno obraćanje zagorskog dvojca.. Za Zabok više nismo imali snge, svega četvorica su otišli još tamo... I bilo je lepo...

Trinajsti del - D. STUBICA ili kak smo završili kod mosta Cijela štreka do G. Stubice prolazi vrlo lijepim i pitoresknim krajem, a posebno je zanimljivo biti doslovno s druge strane Medvednice. Uopće nemaš dojam da je prek Zabreg. Jel to neke fata umor? Makoza na stajalištu u nagnutoj pozi. Ha subota je popodne... Forsiranje mosta... ...i još jedan pogled na isti...

Dvanajsti del - OROSLAVLJE ili kak se siroti putnik prepal nas Kad smo u već poznatu stuilu okupirali stajalište, putnik-namjernik se brže-bolje povukao straga. Interesantno stajalište koje bi se (iako se mnogi ne slažu) moglo koristiti i kao ukrižje (kad bi trebalo). Kolosijek u produžetku vodi u neku tvornicu... Pokušajte pogoditio što uvijek i najviše interesira Riječane, he-he:-)

Jedanajsti del - BRAČAK ili kak zagorski cugovi rane Malo iza Bedexa smo se uspeli na parking kraj bolnice i odlučili sačekati još jednu klasiku. Neki su potegnuli do same štreke... Ja sam se odlučil za pejsažnu kompoziciju... I klel bus kaj mi je smetal... Moram reći da su u nekoliko navrata vlakovi došli nešto ranije nego što predviđa VR. Zapravo nam je to i dobro došli iako smo morali brzinski pripremiti opremu.

Deseti del - BEDEKOVČINA ili koju mužiku poslušaju Zagorci Evo koju. To me razveselilo... Napokon neki vagoni... Vedi se polako oprašta od nas... A mi ispraćamo brzi...

Drugi del devetoga Bome, mnogui su od nas bili na nogama od 6 i želuci su već bili uznemireni... I njuh je postao osjetljiviji.... I svi su mislili na isto... U međuvremenu nam je prihajal forumaški par bitter i skretničar. Divanili nismo dugo već...našla se tu i dekica koja će se pokazati vrlo korisnom... Roštilj je pohodio i Lovac_na_pruge s kolegom DirectX-om. Vide se posljedice tumaranja po suncu... A onda je došlo vrijeme odmoriti mlade kosti... A bilo je još zainteresiranih. I utonuše oni u san pravednika. Portos je, čini se, sanjao parnjače... Seabral je opazio neku ribu u bari, a drempa spremao svoju artiljeriju. Ovako kreću sve revolucije odozdo... Okoliš je lijep iako nije u meni evocirao neku silnu romantiku. Pončo i Toro stil Nekaj je šušnulo, ali to je bio lovac, a ne zvijer.

Del deveti - ROŠTILJ pri ribnjaku pri Bedekovčini Onda sma napokon došli tu... Naš Božo (alias 2063 XXX) je kršil ruke jer je moral na posel iti i napustiti nas. Tak je Portosa ostavil kao jedinog kuhara kojem je nadasve uspješno asistiral STIB. Rux nam je svima bil u mislima jer je tak čekal taj roštilj i odgodu je otrpil, a onda su ga sježile stjuardese...Bad luck:-( Već sam puto puta rekel da su railfanovi - railfanovi. I ni teški zvizdan u čisto podne nije nekolicinu nas spriječil da fotkamo klasiku koja je dovukla wigguma, Vedija i Ferita. Tek kaj se smjestili na roštilj-lokaciju, naš uvaženi forumaš strojovođa (koji to uistinu i jest) je pokazal kak se barata i velikim i malim strojevima. Ova mala zelena je ziher najsigurnija u njegovim rukama. Opisal je i princip potiskivanja... A mala je izazvala takvu pomamu da bi to svaki političar poželio. Ni Ante-vž joj nije odolio. A tko i bi? A onda se vatrica razgorila na čak dva roštilja.

Del osmi -ZLATAR BISTRICA - ili kak roda radi na postavnici Simpatična stanica i opet prazna. Seabral je pital rodu na postavnici jel bu kaj tereta. Ona ga je poslala nek pita u birtiji...