american.star

Dragi moji, puno vam hvala na komentarima, ovaj je putopis nastal sasvim slučajno, tak da mi je jako jako drago da vam se dopal!!! Ipak, imam se potrebu svakom posebno zahvaliti, pa krenimo redom! Hadžibane, fala ti puno, samo, ne znam otkud ideja o "školi fotografije", ha, ha!!! Jest doduše da otkad ga znam o fotografiji znam puno više nego prije, ali dal baš to sve kaj sam saznala znam i primijeniti... Mada, ajde, malo se više trudim neg prije. Stanley, od tebe dobiti komentar je uvijek posebna čast! Seabral, sedeti na toj klupici bilo je jednostavno nekaj posebnog. Za to ova civilizacija nema riječi. Hvala ti na komentaru! VICTOR, moram ti reči da sam znala da bu ti se dopala pjesmica. Čula sam tvoju "Railfan himnu" pa sam zbrojila 2+2. Apropos riječkog utjecaja, u biti nije, tu je glavnu ulogu imal moj tata, još veći fekalist od Pfaffa, tak da moja fascinacija šekretima ide od malena. Ante se tome nikak nebre načuditi, a nije mu u biti ni za zameriti. U svakom slučaju hvala ti velika na odgovoru! Portos, i meni se to baš dopada! Silver, da ti budem najiskrenija, tak bi rado bila jedna od tih. Nebrem ti opisati kak je to ponižavajuće kad te maltene ne traže veličinu gaća kad trebaš produžiti vizu. Ko da sam tam neki bauštelac... No, ko zna, možda uskoro dobim neograničenu dozvolu boravka. Meni je to već velika stvar! Kak god bilo, hvala ti na komentaru! Zeus, hvala tebi! Ante-vž, koji uopće nije pismeno odgovoril, ali smo pričali na Skype, ZNAM da Baat vagoni nemaju terasice, al sam se eto namjerno prosrala, znajući da buš se vlovil na to... Tak sam nekak, baš zadovoljna s ovim putopisom. Heh... Skromnost, Kora, skromnost... Eto, drago mi je da vam se svima dopalo, pa se nadam da bude još takvih slučajnih prilika! Lepi pozdrav iz Stuttgarta, Vaša Zvijezdica P.S. Samo ne znam gdi je Pfaff da si pogleda ćenifice...

Naišla sam na jedan papir s nekim podatcima i slikom te parnjačice koja mi je pobegla, pa sam si mislila, ajde barem to. Možda bude vama to kaj značilo, meni su već samo dim i miris bili i više nego dovoljni! Onda se vratila ona crvena lokomotiva i iz nje su izlazili ljudi, a ja sam čak i na njoj pronašla jedan jako zanimljivi detalj! Ljudi izlaze. A detalj je bil... Strojovođa!!! Hi, hi, hi... Negdi u to vreme čarolija se počela razbijati, čula sam naime da stiže moj vlak, koji me treba otpelati natrag u Stuttgart. Odjemput sam se sjetila da sam umorna, da sam se nadelala danas, da imam još štošta za obaviti, i da ustvari baš onak hoću doma. Pa sam si mislila, jen ti je pobegel, e drugi ne bu. Lepo sam se ukrcala, sela na drugi kat do prozora, i na moju veliku sreću uspjela kak tak uloviti onu istu parnjačicu koja mi je bila pobegla!!! Nije bogzna kakva slika, al je barem lokomotivica dokumentirana. I tak kak sam se udaljavala od Nürtingena polako sam se vraćala u 2010. gdi vlakovi ideju na struju, gdi puše klima u vlaku, ljudi se spominaju na mobitele, sicevi u vlaku nisu drveni, neg dapače dosta udobni… Bilo je to sve u svemu jedno jako lepo putovanje u prošlost, a da nisam ni planirala. Nastavila sam prema Stuttgartu gledajući prekrasan krajolik okupan toplim rujanskim suncem, i zadnje sam primijetila jedno zrelo drvo jabuke uz prugu, koja me podsjetila na glad koju sam celo to veme skroz zaboravila, i tak sam barem znala u kojem budem smjeru dalje nastavila… Dragi moji, lepo vas sve pozdravljam, i želim vam svima ugoadn ostatak dana. Vaša, Zvijezdica. i to je to.

Jedan vagon je imal na zidu ovu pjesmicu, kaj je pretpostavljam neka njihova interna himna, a na hrvatskom to bi značilo "Na švapskom vlaku". Muzikica je da te Bog oslobodi, a tekst je isti takav. No, ja sam malo na jubitoju tražila, i kaj mislite da ju nisam našla? Čak mi se čini da je to baš ta parnjačica na spotu koja mi je pobegla. Onda sam prešla prek v restoran. Tam je bila i ženska koja je delala na šanku pa sam se tu malo splašila da možda ne bi smela fotkati pa sam na brzinu opalila ove fotke. Negdi u međuvremenu nastale su dve slike koje sam napravila isključivo i samo za dragog Pfaffa, koji je vidim isto ko i ja, šekretoljubac, pa evo nam onda, za gušt! Mislim da se iz njih sere na prugu kaj i nije baš neka fora, al kaj se sad tu more… Onda sam izašla van malo na zrak, i pofotkala celu garnituru. Jako jako zgodan vlakić! Na cisterni i na onom neidentificiranom vagonu se nisam previše zadržavala, stoga samo dve brzinske fotke. Posle sam tek kad sam fotke na komp dela vidla da su i ti vagoni imali na sebi neke papire s podacima, no ja sam ih u onoj euforiji previdla. Sori… Na čelu vlaka bil je neki pretpostavljam teretni vagon koji je bil otvoren i u njemu su se prodavali nekakvi mrčndajzi. Fotka vagona i… …fotka mrčndajza. nastavak slijedi...

Dragi moji, Evo nam Rujna. Godišnji su gotovi, a ako već ne onda idu polako kraju. Je, je, nebremo tome zbeči. Lišće polako žuti, i počelo je padati. Dani su sve kraći, noći sve hladnije, a i kiša je česta pojava. Došlo je opet ono doba kad se deblje oblačimo, a kad se slučajno dogodi neki dan da je sunčano i da možemo sedet vani onda to naravno i iskoristimo i uživamo u tim trenucima. To se događa dvaput godišnje, i to uvijek na prelazu iz zime u proljeće, i ljeta u jesen. To je ta čarolija godišnjih doba, bez koje bi se ja teško snalazila. Moja mama uvijek veli da bi se rado preselila nekam gdi je stalno 35, a ja si sve nekak mislim da bi to bilo grozno. No, da ne zalutamo. Prvo da vas sve pozdravim, prije nego podijelim s vama moj jedan jako friški susret s jednim tako zgodnim vlakićem, da sam mu obećala da se bumo uskoro opet vidli. Ljeto je prešlo, a s njim i moj godišnji, i tak sam evo opet u Stuttgartu, i već sam počela drndati po kojekakvim orguljama, dirigirati kojekakvim zborovima, učiti ljude pjevati, a i malo si popjevušiti po kojekakvim koncertima. Stuttgart je grad u kojem čini se sve funkcionira. Vlakovi dolaze na vreme, promet teče bez problema, retko se trubi, zgrade nisu pošarane, općenito su grafiti velika rijetkost. Kulturna ponuda je fantastična, obrazovanje kakvo god hoćeš, sve ti je na dlanu, pa čak i mogućnost zarade. I to usudila bi se reći, dosta dobre zarade. Čak nije ni tolko jako ružan. Dosta je bil porušen u II svetskom ratu, pa ima jako puno novih zgrada, koje su nakon rata na brzinu bile izgrađene, i koje svojoj cijeni i brzini izgradnje duguju izgled bez ljepote. No, i dalje sve funkcionira… U nedelju sam, kak već neki od vas znaju svirala po misama. Dobila sam odnedavno još jednu misu za svirati, pa ih je tak sad 3, kaj i nije loše, samo kaj su to po selima okolo, pa to uzme puno vremena, tak da u nedelju izađem u 9:30 i doma dojdem u 17:00. Malo naporno, al ipak je lepo kad ti onda neki penezi na račun dojdeju… Nego, novo mesto gdi sviram je Nürtingen. O njemu ne znam ništ, osim da kroz njega nejde S-Bahn, a vlak za Stuttgart ide svakih pol sata, čak i nedeljom, pa sam bila mirna po tom pitanju. Prognoza je za taj dan bila jako dobra, rekli su da bude do 25 kaj je i bilo, al ja sam se bojala da mi ne bu zima v crkvama, pa sam se debelo oblekla, kaj sam uskoro požalila. Kad sam završila u Nürtingenu, bilo je negdi oko 15:30 i ja sam laganini šetala prema kolodvoru. Bil je ustvari prekrasan dan, sunce je sjalo a nebo je bilo prekrito sitnim malim bijelim oblačićima koji su ipak bili dovoljno rijetki da sunce i dalje nesmetano sja. Bilo mi je na kraju jako vruće, al nije mi to ustvari ni bilo tak bitno, uživala sam na divnom kasnoljetnom/ranojesenskom suncu koje je stvarno milovalo kaj je god taklo na ovoj divnoj planeti. Eto, u međuvremenu sam našla kolodvor, i dok sam tražila ulaz, čula sam da na kolodvoru stoji neki vlak, ali takav zvuk nisam nikad prije čula. E, pa idemo glet. Kad sam došla na prvi peron, na trećem sam imala kaj videti. Ljudi dragi, prvi put u životu, ja sam pred sobom vidla parnu lokomotivu, koja vozi. Stajala je tam, dimilo se iz nje sve u šesnaest, i tu i tam je zatrubila, a iza nje je bilo prikopčano nekoliko malih starih putničkih vagona, jedna mala cisternica i još neki drveni vagon kojeg nisam uspela dešifrirati. Prvo sam pogledala na vuru, i skužila da imam još nekih 25 minut dok moj vlak ne dojde, i naprosto se oduševila kad sam shvatila da bu moj vlak došel na drugu stranu perona na kojem je parnjača, znači, ne moram opće nikam trčati kad dojde moj vlak!!! Odmah sam prešla prek, i shvatila koji je bil razlog mojeg jučerašnjeg nagona da spakiram fotić v ruksak, iako nisam imala u planu ništ fotkati. Sad je barem to bilo jasno. Prvo kaj mi je palo na pamet je bilo da to moram poslikati i deti na forum. Vidite kak na vas mislim! Čak mi ni Ante nije pal sprva na pamet da mu se pohvalim. I neka, vadim ja fotić, guram se kroz rulju koje je bilo u jako lepom broju, i sjetim se da mi je prazna baterija, i opet se sjetim da sam uzela friške sa sobom, pa krenem menjati. Prešla mi je u tom momentu misao kroz glavu da bi mi se moglo potrefiti da baš kad menjam baterije da bu mi zbrisala nekam lokomotiva. I tak ja menjam, i mećem zadnju bateriju u fotić, kad ovi majmuni otkvačili lokomotivu i ode ona. I počnem si misliti kak je i tak bilo predobro da bi bilo istinito… No, ipak, tu je bilo još puno toga za videti! Jako sam brzo zaboravila da nisam uspela poslikati parnjačicu, jer ipak sam ju na kraju krajeva vidla. Ali kaj me totalno oduševilo, su bili vagoni. Da mene neko pita, ja bi rekla da su to kak i oni naši Baat vagoni, no to sigurno nisu ti, al su isto tak zeleni i imaju terasice na kraju vagona. Ma, sama ideja da je pred menom muzejski vlak koji vozi, bila mi je dovoljna za celi dan! Onda sam skužila da ima još jedna lokomotiva na vlaku, koju od silnog ushićenja oko male parnjačice nisam ni skužila. Pa sam počela nju fotkarat. Radi se o nekoj maloj dizelskoj lokomotivi, koja je delala krugove po kolodvoru i sa sobom zela i par putnika. Deca su padala u trans! Nego, da skratim malo piskaranja, evo prve fotke: To je ta lokomotiva. Ne pitajte me više o njoj ništ jerbo nemam pojma. (a nit me na njoj ništ posebnog nije zanimalo…) Ako dobro pogledate, budete vidli da je tam iza sve u dimu… E, to je moja nesuđena ostavila trag. Ustvari, celi je kolodvor bil u dimu i smrdel je. Možda nekima, meni je to bilo super! Nakon toga krenula sam u razgledavanje vagona. Nisam doduše znala dal smem ulaziti u njih pa sam prvo par put ušla samo tak, na brzinu da vidim dal bu me došel ko kaj pitati. I znate kaj, niko nije došel, pa sam se počela ležerno šetkarati. Sad ide jedan niz fotki vagona. Jedan od vagona, s DRVENIM klupicama!!! Koji neopisivi gušt! Pogled iz vagona prema drugom vagonu. Malo unutrašnjosti. Nebrem vam to opisati, osjećala sam takav nekakvi duboki respekt prema tim vagonima, prema svemu unutra, bojala sam se da ako nekaj taknem da budem uništila tu neku čaroliju mirisa starih vremena, da budem se odjemput našla vani na peronu i da svega ovoga jednostavno više ne bude. No, ipak sam se tu odvažila i sela na klupicu. Sedela sam možda 5 sekundi, ali tih je 5 sekundi ostalo zapamćeno za celi život. Da to pričam nekome tak, bi si mislili da sam odlepila. Al ja znam da me vi razmete. Detalj iz vlaka, kočnica za v sili (nemojte zameriti, al opće se nebrem sjetiti kak se to na književnom hrvatskom zove). Pogled iz jednog u drugi vagon. Ovaj je najlepši vagon bil, tak nekak svetli, baš je krasan. Još malo toga. nastavak slijedi...

Čak ni neprocjenjivo upucavanje jednog crnca u vlaku koji me prvo pital dal taj vlak ide za Fellbach, a odmah nakon toga dal sam udana, onda je tvrdil da sam ista njegova sestra, da imam srce i da je on odvjetnik koji hoće ići u Nigeriju, da odvjetnici puno pričaju, da se zove Benjamin, dok je meni po glavi išlo "de si mali crnjo, čuknem te u glavu" i dok sam mu se otvoreno u lice smijala i govorila mu da kakva su to pitanja i da je bezobrazan, da bi mi na kraju rekel God bless you, i stvarno izašel u Fellbachu, onda kasnije prisustvovanje jednom hrvatskom roštiljanju na zaista jako jako lepom mestu s kojega se čak i pruga vidi i gdi sam konstatirala da budem istom prugom prošla za tjedan dana, onda još nešto kasnije nakon toga sviranje i pjevanje na vjenčanju jednog pedera sa ženom, i to u crkvi, gdi nisam znala dal su drugi u zabludi ili je to neka teorija zavjere, a najviše mi je bilo žal njegove žene, eto, sve to nije bilo ni do koljena tom momentu kad ste me VI, draga gospoda forumaši pozdravili prek telefona! To je bilo upravo direktorski! HVALA!!!!!

Mene je tvoja fotka tog labuda podsjetila na ovo. Sori na oftopiku...

Fala ti Stanley na ovom putopisu, bila sam online taj čas kad si ga počel stavljati, i stalno sam "refreshala" stranicu ne bi li vidla još više fotki, i moram ti reći da sam pala u depresiju kad sam vidla da piše "nastavak sutra".. Mene fascinira ta cela zagorska trasa, koju naravno nisam nijednom prošla vlakom (jesam u biti, al sam bila mala i ne zmislim se, tak da se ne računa), a otkad poznam Antu smo često išli autom uz prugu i gledali vlakove. Iako nisi prošel celu, meni je već i ovaj dio bil dovoljan da poželim taj čas dojti doma i iti po Zagorju! Pogotovo sad kak vreme postaje sve lepše i lepše.. Ah, dobro, da ne cmoljim sad tu, velika ti HVALA Stanley, i nadam se da uskoro opet peš tak nekam, pa da opet čitamo tvoje super putopise! Lepi sunčani pozdrav iz Stuttgarta! No, ak nekome slučajno padne na pamet detaljno dokumentirati celu zagorsku trasu i deti ju na forum u obliku putopisa, ne bu se niko srdil, ne?

Već sam više put vidla ovu temu tu među putopisima, al nisam nikad uopće obraćala pažnju na nju. Danas sam ju otvorila, zadnju stranicu, da vidim barem o čemu se radi, ali to mi nije bilo dovoljno, pa sam otvorila prvu stranicu i krenula čitati. Moram vam biti iskrena i reći da nisam previše pažnje davala tekstu, koji sam već skoro sav zaboravila, al fotke su me privukle. Pogotovo one ljetne. Tako ste divno dočarali atmosferu rutinske akcije na nekom malom kolodvoru, dali ste joj neki nevjerojatan sjaj, neku milinu, dali ste joj dušu. Dobro, možda je to samo stvar ukusa, možda to samo ja tak vidim, al vidim. Otkad za sebe znam mi se sviđa kasnoljetno popodne, koje ste tako dobro uokvirili u vaše fotke. A otkad sam upoznala taj magični svijet vlakova, postalo mi je jasno da jedino kaj u toj idili još fali je vlak. Ovaj vaš putopis je ko ostvarenje nekih dječjih fantazija, jednostavno je predivan. Svaka vam čast, i velika vam hvala na tome! Puno lijepih pozdrava A.S.

I ja sam si to mislila, al mi je svejedno upravo bizarno to sve skupa.. Konačno neka tema o kojoj svi bar nekaj znaju.

Nebrem verovati da imaju različite cijene za sranje i pišanje.. Pa kaj ideju za tobom i onda meriju vreme ili čekaju da zideš van pa ak smrdi, je onda 3 kune?!?!? Katastrofa.. Šekret Ŕ la carte.. Tragikomično.. Inače si me Pfaff i razveselil i rastužil ovim putopisom jer me već dugo nema u tim krajevima, i tak je nekak bilo lepo opet videti poznata mesta, a onda se sjetim da ih još jedno vreme nebum viđala.. Ah.. Najviše mi se sviđa fotka čekaonice gdi vise slike onog jednog fantastičnog fotografa... Stanley to nije mogle lepše reči: "željeznički raj". Pozdrav!

Znaš kaj, čita svakodnevno, ali nije registriran. Ne znam zakaj neće..

Dragi inflameswetrust, sasvim je nevjerojatno ovo kaj čitam u tvom putopisu, nemaš pojma kolko me ova rečenica dirnula, naime, u istoj toj zgradi, samo ulaz do ovog, ili možda čak dva, sam ja provodila puno vremena kod tete i bratića, i sjećam se ko danas noći, kad nisam mogla spavati, pa sam slušala tramvaje kak prolaze po maksimirskoj. Taj mi se zvuk uvukel u sjećanje i neću ga nikad zaboraviti. A i danas mi se bezbroj puta dogodi da s bratićem visim na balkonu koji gleda na maksimirsku i slušam od njega, naravno, ljubitelja tramvaja sve moguće informacije o tramvajima koji prolaze. Ma fantastično!!!!! Hvala Ti neizmjerna na ovom putopisu, i na bezbroj ponovo oživljenih sjećanja! Pozdrav!

Joj pa zgleda ko da je ovo bijelo govno padalo cijelu noć! Sreća da mu nije krepala grtal'ca. Inače bi te tražil lopatu.. Šupak!

Svaka ti čast kak iz ničeg napraviš nekaj. Stvarno super!! Pozz!

Poslano. Odmah po primitku me nazvala i smijala se jedno pol sata u telefon. U svakom slučaju, bilo je GENIJALNO!!! Hvala Ti dragi Pfaffe na fotografiji.

Pfaff, imam susedu, koja se zove Tijana, i usput mi je prijateljica. Molim te da mi dozvoliš da ti ukradnem ovu fotku i da joj to pošaljem... To bu smeh.... Inače uživam u putopisu! Lepi pozdrav!