Search the Community

No dobro, kad tolko vrše pritisak na nas onda ću ja podmetnuti leđa i napraviti uvod u ovaj putopis. Ak ostatak ekipe nebu metal fotke nutra onda buju dobili ban. Heh, kak je lijepo imati vlast u svojim rukama. Pozadina ove priče oko Open Windows turneje vuče još iz prošle godine, kada je održana prvo putovanje pod tim imenom. Ak se pitate i zašto open windows, mislim da je suvišno to objašnjavati, dati ću vam par hintova: prozor, dizel, urlanje dizla, friški zrak.. Valjda ste skužili. Ovogodišnja ekspedicija se sastojala od ekipe: ivog (sebe devam prvoga, pošto sam moral pisati putopis, a i magarac je uvijek na prvom mjestu) Marioo zeljko256 element zagi988 ismic slijepi putnik Dinko-KA SBB CFF FFS (Splitska ekipa) Zoran-ST (Splitska ekipa) Odabrali smo vlak 1823 zato, jer je kati manja gužva s njim za Split. Bome to je i istina. Iščekival sam ekipu na GLK i vidio da je 825 stvarno pun ko čep. Pobojavao sam se da će i naš isto tak biti, ali na svu sreću nije. Kupili smo si karte, ovaj put smo dobili i dopis priklaman na kartu. Čak nam ga je potpisao neki manager iz putničkog prijevoza. Baš smo si važni. U tom trenutku na GLK je bila samo nova HŽ-ova flota. Gredeljavac, som i nagibalo. Baš smo skomentirali da neki stranci sad gledaju vlakove po kolodvoru, bi pomislili kak ustvari imamo zakon vozni park. Išli smo na naš peron, taman su nam i dogurali vagone. Na vagonima nije bilo oznake broja vagona, pa smo si mi sami odabrali vagon. Zadnji je bil naš, samo iz jednog razloga. Bila je goša, a ne šelini kičmolomci. Taman smo se smjestili u naš kupe, izašli van da se još pozdravimo s inflameswetrust-om, koji nas je došao ispratiti. Tad je kondukter stavio oznaku broja vagona. Hmmm, tam di smo se mi smjestili bio je vagon broj 4. Hmmm, pitamo ga jel se moramo premjestiti u svoj, kaže da. Niš, uzmi stvari i ajmo u svoj susjedni vagon. Putem do, kondukter je htel baciti nekaj u koš za smeće, al je jedan od dečki, malo pričepil prste dotičnome. Eto, vidite da su ustvari oni koševi za smeće u vagonu ustvari opasni. Mislim da je kondukter bil malo ljut na nas. Napokon se skrasili u svojem vagonu i izašli opet van da još popričamo sa službenim mahateljom Open Windows 2013. Nakon 2 minute, opet ide kondukter i mijenja brojeve vagona. Sad smo imali dva vagona s brojem 3. Al onda smo skužili da ustvari ni taj vagon di smo mi nije vagon broj 3, već 4. Kaj mislite kaj se tad dogodilo. Niš, samo smo se opet selili u naš vagon. Ovaj put smo morali neku žensku zamoliti da napusti naš kupe, jer je i ona ušla u krivi vagon. Ovaj put smo bili sigurni da je naš, jer na vratima je visila rezervacija. Krenuli smo, malo smo se čudli crvenom svjetlu prije Savskog mosta. Putem nam je kondukter došao i rekao da ima slobodnih mjesta u goši, tak da smo se opet prebacivali u dugi vagon, ustvari u zadnji. Al sad smo mogli uživati u udobnijim sjedalima. Čak nam je došla i kontrola putem, Imal je gazda i nekog naučnika sa sobom. U Ogulinu smo promijenili loksu, dobili 2044 028. Mala karavela fino vuče vlakić. Baš sam zadovoljan s prikazanim. A i zvuk je superiška. Onak profinjeni zvuk, a ne urlanje ličanki. Imali smo izlazak iz vlaka duboko u noći u Vrhovinama. Rastrčali se po kolodvoru ko rakova djeca. Spavali smo sat-dva. Čak smo se mogli razmjestit po kupeima po dva, da se možeš ko čovjek izvalit. U cik zore smo bili na prozorima, da naravno opravdamo naslov teme. Do Splita fotkanje i uživanje u krajoliku. Došli u Split, odmah ošli do Jadrolinije, da se kupe karte. No dobro, malo sam se skuril i umjesto 8, ja sam kupil 6 karti, pa sam opet moral stati u red. Na Brač smo išli Biokovom. Ne mislim tu prek brega, već se tak zove trajekt. Tam smo se opet izležavali i malo pokušali odrijemati. Neki su bili u potrazi za štekerima. Eh ta električna mladež. Po dolasku na Brač, dio ekipe si je nekaj stavil u kljun, dio ekipe je odmah otišel na plažu i tuf u more. Nakon toga se ne sjećam kaj se dešavalo idućih jedan sat, osim znam da sam malo zagorel po leđima i da je Marioo hrkal na plaži. Dio ekipe umjesto kupanja je izabral raniji povratak u Split i kraću šetnju po Splitu, dok je drugi dio ekipe još malo demuckal na plaži i kupal se. Da taj dio ekipe nije dremuckal na plaži, sreli bi još jedno forumaša na Braču. Al smo prekasno skužili. Sorry egerke. I ostatak ekipe je krenul prema Splitu i čudil se ko picek glisti kolko autih stane u Vladimira Nazora, kao i ljudi. Baš je bila gužva. A je, taman idemo prema luci i odeee trajekt, pol sata prije reda. Al sam se sjetil d kad je špica, onda voze kak se pune. Tak da smo mi praktično čekali deset minuta u samoj luci do drugog trajekta. Vratili smo se u Split i dočekala nas je splitska ekipa. Odveli su nas u škver, gdje smo vdijeli famozni oklopni vlak. I skužili da je ispod oklopa još uvijek zelena ličanka 2062 045 iliti 664 001. Malo smo šerafili po vlaku, ušli u upravljačnicu i da bilo je vruće unutra. Nakon škvera ošli mi ubaciti nešto u kljun. Došli smo u tradicionalni dalmatinski restoran, nudili su nam neke specijalitete, kao nešto nešto u toču i tak to, al smo mi kao pravi gurmani odabrali pizzu. Naravno odabrali smo ju iz još jednog razloga, kaj je bilo i vrijeme već lagano naknap. Pojeli pizzu nabrzaka i trk za Kaštele. Nažalost nismo stigli na stari most preko Jadra. Uhvatli smo Adriju na kaštelanskom mostu. Nakon toga smo ošli do Kaštel Starog i čekali vlakove gore. Dio ekipe se spustio do grada, da nam čuvaju mjesta, dio je ostao gore čuvati sačekuše. Usput smo upoznali Mađarskog railfana, inače člana našeg foruma. Rekao je da će i on nabaciti koju fotku. Družio se s nama do noći. Kaštelstara ekipa je dočekala vlak za Zagreb, a drugi dio ekipe nas je dočekao na prozoru. Nakon ulaska u vlak, još smo radili ono kaj kaže naslov teme. U Perkoviću nas je napustio ismic, ode on svojim putem švedom za Šibenik. Nakon toga se sjećam da je zagi urlal "Vidi Turner, vidi Turner", pa zatim još nekaj. Uglavnom imam malo problema s pamćenjem te večeri. Mislim da je i neko na nekom kolodvoru skakal van i išel naslikavati vlak. Al ja nisam bio taj. Opet se svega sjećam kad se je Dinko došao pozdraviti malo prije Karlovca. Da nije to napravio, mislim da bi ekipa iz tog kupea spavala dok ne bi došle čistačice i potjerale nas metama van. Do Zagreba smo naslikavali izlazak sunca. Na GLK je bilo kratko pozdravljanje i svatko na svoju stranu. Samo pravi railfanovi su još nastavili u pravom vlaku dalje, a ne ko neki u nekom električnom vlakiću. Dio ljudi iz ekspedicije je poteno odspaval do Žeinaca i onda me jedan od njih pita "Jel smo prošli Zaprešić". Moral sam se nasmijati. Uglavnom, kad sam ja došel doma, odspaval sam si još jako, jako pristojnu turu, kao da nisam skoro cijelu noć. I to je to. Aha, naš sponzor ove godine je bila Nivea. Da nije bilo nje, bilo bi teško spavati. Ovim putem moram posebno zahvaliti Splitskoj ekipi na gostoprimstvu, hvala vam dečki!