[VII Railfanovska roštiljada Budinšćina 7.9.2013.]

Mario je odma zakrmil (očito mu paše miris dizela ), a mi smo nstavili s fotkanjem i pričom. Naravno, nemre to proći bez vlaka u zavoju.

 

Pa taj spava na svakom željezničkom ekšnu..

[Open Windows 2013.]

No dobro, kad tolko vrše pritisak na nas onda ću ja podmetnuti leđa i napraviti uvod u ovaj putopis.

Ak ostatak ekipe nebu metal fotke nutra onda buju dobili ban. Heh, kak je lijepo imati vlast u svojim rukama.

 

Pozadina ove priče oko Open Windows turneje vuče još iz prošle godine, kada je održana prvo putovanje pod tim imenom.

 

Ak se pitate i zašto open windows, mislim da je suvišno to objašnjavati, dati ću vam par hintova: prozor, dizel, urlanje dizla, friški zrak.. Valjda ste skužili.

 

Ovogodišnja ekspedicija se sastojala od ekipe:

 

• ivog (sebe devam prvoga, pošto sam moral pisati putopis, a i magarac je uvijek na prvom mjestu)
• Marioo
• zeljko256
• element
• zagi988
• ismic
• slijepi putnik
• Dinko-KA
• SBB CFF FFS (Splitska ekipa)
• Zoran-ST (Splitska ekipa)

 

Odabrali smo vlak 1823 zato, jer je kati manja gužva s njim za Split. Bome to je i istina. Iščekival sam ekipu na GLK i vidio da je 825 stvarno pun ko čep. Pobojavao sam se da će i naš isto tak biti, ali na svu sreću nije.

 

Kupili smo si karte, ovaj put smo dobili i dopis priklaman na kartu. Čak nam ga je potpisao neki manager iz putničkog prijevoza. Baš smo si važni.

 

U tom trenutku na GLK je bila samo nova HŽ-ova flota. Gredeljavac, som i nagibalo. Baš smo skomentirali da neki stranci sad gledaju vlakove po kolodvoru, bi pomislili kak ustvari imamo zakon vozni park.

 

Išli smo na naš peron, taman su nam i dogurali vagone. Na vagonima nije bilo oznake broja vagona, pa smo si mi sami odabrali vagon. Zadnji je bil naš, samo iz jednog razloga. Bila je goša, a ne šelini kičmolomci.

Taman smo se smjestili u naš kupe, izašli van da se još pozdravimo s inflameswetrust-om, koji nas je došao ispratiti.

Tad je kondukter stavio oznaku broja vagona. Hmmm, tam di smo se mi smjestili bio je vagon broj 4. Hmmm, pitamo ga jel se moramo premjestiti u svoj, kaže da. Niš, uzmi stvari i ajmo u svoj susjedni vagon. Putem do, kondukter je htel baciti nekaj u koš za smeće, al je jedan od dečki, malo pričepil prste dotičnome. Eto, vidite da su ustvari oni koševi za smeće u vagonu ustvari opasni. Mislim da je kondukter bil malo ljut na nas.

Napokon se skrasili u svojem vagonu i izašli opet van da još popričamo sa službenim mahateljom Open Windows 2013. Nakon 2 minute, opet ide kondukter i mijenja brojeve vagona. Sad smo imali dva vagona s brojem 3. Al onda smo skužili da ustvari ni taj vagon di smo mi nije vagon broj 3, već 4. Kaj mislite kaj se tad dogodilo. Niš, samo smo se opet selili u naš vagon. Ovaj put smo morali neku žensku zamoliti da napusti naš kupe, jer je i ona ušla u krivi vagon. Ovaj put smo bili sigurni da je naš, jer na vratima je visila rezervacija.

 

Krenuli smo, malo smo se čudli crvenom svjetlu prije Savskog mosta. Putem nam je kondukter došao i rekao da ima slobodnih mjesta u goši, tak da smo se opet prebacivali u dugi vagon, ustvari u zadnji. Al sad smo mogli uživati u udobnijim sjedalima.

 

Čak nam je došla i kontrola putem, Imal je gazda i nekog naučnika sa sobom.

 

U Ogulinu smo promijenili loksu, dobili 2044 028.

 

Mala karavela fino vuče vlakić. Baš sam zadovoljan s prikazanim. A i zvuk je superiška. Onak profinjeni zvuk, a ne urlanje ličanki.

 

Imali smo izlazak iz vlaka duboko u noći u Vrhovinama. Rastrčali se po kolodvoru ko rakova djeca.

 

Spavali smo sat-dva. Čak smo se mogli razmjestit po kupeima po dva, da se možeš ko čovjek izvalit.

 

U cik zore smo bili na prozorima, da naravno opravdamo naslov teme.

Do Splita fotkanje i uživanje u krajoliku.

 

Došli u Split, odmah ošli do Jadrolinije, da se kupe karte.

No dobro, malo sam se skuril i umjesto 8, ja sam kupil 6 karti, pa sam opet moral stati u red.

 

Na Brač smo išli Biokovom. Ne mislim tu prek brega, već se tak zove trajekt.

Tam smo se opet izležavali i malo pokušali odrijemati.

Neki su bili u potrazi za štekerima. Eh ta električna mladež.

 

Po dolasku na Brač, dio ekipe si je nekaj stavil u kljun, dio ekipe je odmah otišel na plažu i tuf u more.

Nakon toga se ne sjećam kaj se dešavalo idućih jedan sat, osim znam da sam malo zagorel po leđima i da je Marioo hrkal na plaži.

 

Dio ekipe umjesto kupanja je izabral raniji povratak u Split i kraću šetnju po Splitu, dok je drugi dio ekipe još malo demuckal na plaži i kupal se.

 

Da taj dio ekipe nije dremuckal na plaži, sreli bi još jedno forumaša na Braču. Al smo prekasno skužili. Sorry egerke.

 

I ostatak ekipe je krenul prema Splitu i čudil se ko picek glisti kolko autih stane u Vladimira Nazora, kao i ljudi.

Baš je bila gužva. A je, taman idemo prema luci i odeee trajekt, pol sata prije reda. Al sam se sjetil d kad je špica, onda voze kak se pune. Tak da smo mi praktično čekali deset minuta u samoj luci do drugog trajekta.

 

Vratili smo se u Split i dočekala nas je splitska ekipa.

Odveli su nas u škver, gdje smo vdijeli famozni oklopni vlak.

I skužili da je ispod oklopa još uvijek zelena ličanka 2062 045 iliti 664 001.

 

Malo smo šerafili po vlaku, ušli u upravljačnicu i da bilo je vruće unutra.

 

Nakon škvera ošli mi ubaciti nešto u kljun. Došli smo u tradicionalni dalmatinski restoran, nudili su nam neke specijalitete, kao nešto nešto u toču i tak to, al smo mi kao pravi gurmani odabrali pizzu.

Naravno odabrali smo ju iz još jednog razloga, kaj je bilo i vrijeme već lagano naknap.

 

Pojeli pizzu nabrzaka i trk za Kaštele.

Nažalost nismo stigli na stari most preko Jadra.

 

Uhvatli smo Adriju na kaštelanskom mostu.

 

Nakon toga smo ošli do Kaštel Starog i čekali vlakove gore.

Dio ekipe se spustio do grada, da nam čuvaju mjesta, dio je ostao gore čuvati sačekuše.

 

Usput smo upoznali Mađarskog railfana, inače člana našeg foruma. Rekao je da će i on nabaciti koju fotku.

Družio se s nama do noći.

 

Kaštelstara ekipa je dočekala vlak za Zagreb, a drugi dio ekipe nas je dočekao na prozoru.

Nakon ulaska u vlak, još smo radili ono kaj kaže naslov teme.

 

U Perkoviću nas je napustio ismic, ode on svojim putem švedom za Šibenik.

 

Nakon toga se sjećam da je zagi urlal "Vidi Turner, vidi Turner", pa zatim još nekaj. Uglavnom imam malo problema s pamćenjem te večeri. Mislim da je i neko na nekom kolodvoru skakal van i išel naslikavati vlak. Al ja nisam bio taj.

 

Opet se svega sjećam kad se je Dinko došao pozdraviti malo prije Karlovca. Da nije to napravio, mislim da bi ekipa iz tog kupea spavala dok ne bi došle čistačice i potjerale nas metama van.

 

Do Zagreba smo naslikavali izlazak sunca.

 

Na GLK je bilo kratko pozdravljanje i svatko na svoju stranu.

Samo pravi railfanovi su još nastavili u pravom vlaku dalje, a ne ko neki u nekom električnom vlakiću.

Dio ljudi iz ekspedicije je poteno odspaval do Žeinaca i onda me jedan od njih pita "Jel smo prošli Zaprešić".

Moral sam se nasmijati.

 

Uglavnom, kad sam ja došel doma, odspaval sam si još jako, jako pristojnu turu, kao da nisam skoro cijelu noć.

 

I to je to.

 

Aha, naš sponzor ove godine je bila Nivea. Da nije bilo nje, bilo bi teško spavati.

 

Ovim putem moram posebno zahvaliti Splitskoj ekipi na gostoprimstvu, hvala vam dečki!

[Đakovo bez posebnog razloga]

Kad sam zadnji put bio u Đakovu, na onom "teretnom" kolosijeku je bilo dosta vagona i taman su ih punili ciglom il čime već..

Fotke postoje negdje u mojem arhivu..

Uz to, sam kolodvor mi je zanimljiv, jer trava koja raste po kolosijecima izgleda kao mahovina..

[Portos & vjetroagregat 2,5MW (OT)]

Ma baš zgodan i neobičan putopis.

Bome moram priznati da je ona lojtrica za lift dosta, dosta neravna.

[Cipelcug-džunglopis: Sisak Caprag - Mošćenica, 08.04.2013]

Eh i ja sam se vozio ovom prugom jednom il dvaput, ali u šinobusu..

U zadnjih par godina sam prošao tim predjelima i svaki put vidim kako ima sve manje i manje tragova da je tu bilo pruge..

Nadamo se da će ju ipak obnoviti.

 

Autobusni prijevoz prije je bio svakih pola sata, sad vidim da se počelo reducirati.

Nije ni čudo, jer sve više ljudi ima aute i ne pada im na pamet koristiti javni prijevoz.

 

Uglavnom, svaka ti čast na ovakvom pothvatu, jer i ja isto ko i Stanley bi bio skeptičan prema hodanju tom prugom.

[Putopisi u pripremi]

Hihihi, nije spomenuo Peru ili još neke..

 

Ajde, samo kreni s putopisom, baš ga sa zanimanjem iščekujem..

[Susret forumaša, Varaždin, rujan 2009.]

Pa čuj, bilo ih je dosta do sad, koja godina te zanima? Ukucaj Roštilj u tražilicu, pa ćeš naći ono što tražiš..

[Putopisi u pripremi]

Slikaj jedan vlak ili tramvaj u Zagrebu i na početku ili kraju putopisa stavi sliku s obrazloženjem: "prvi/zadnji" tramvaj koji sam vidio u tih 15 dana..

 

Samo ti stavi to ovdje..

 

Eto, jedan zainteresirani za putopis je tu..

[Kako sam se s 25 KV vozijo do Rijeke (i natrag)]

Odsad Pfaff moraš u naslov teme staviti s ili bez dodataka jela..

 

Da se ljudi znaju pripremiti (uzeti nešto za zakusku dok čitaju putopis).

[Dječji božićni vlak Tin Express, 3. prosinca 2012.]

Nooo i kak bi onda čovjek mogao otkazati ovaj vlak..

[Sličice Riječke pruge i Gorskog kotara]

Vauuuuu, Pfaffonja, ovo je fantastično..

Od zimskog ugođaja, priče i ove sad ekskluzive..

 

Al moram napomenuti da me tvoja bradica sad podsječa na onog Hulka Hogana..

Zar si njegov veliki fan?

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Stokica na prozoru..

 

 

 

Team of 1000 kilometri..

 

 

 

Još par zavojitih..

 

 

 

 

 

 

 

I filmić s cijele dionice Split - Perković..

 

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Nakon tih samo jedan sat provedenih u Splitu nastavljamo dalje..

 

Plan je takav da idemo s putničkim do Perkovića i onda presjedamo na ICN za Zg, koji je klasika, samo za info..

 

Ovo će nas vuči do Perkovića..

 

 

 

A u ovome ćemo se voziti..

 

 

 

Pogled na najpoznatiju stvar koja se može vidjeti s kolodvora..

 

 

 

U depou je bila stara znankinja..

 

 

 

Isto tak se tu motao i crveni..

 

 

 

Malo u zavoju..

 

 

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Pa da se onda nastavi, kakti..

 

Uglavnom, u Splitu smo imali punih 1h za prolunjat po obali..

Što smo i napravili..

 

 

 

O ne, uopće nismo umorni..

 

 

 

Pogled na čamce..

Ode jedan..

 

 

 

Oho, vidi i letihopter, ide gasit požar..

 

 

 

Stiže talijan..

 

 

 

Svjetionik..

 

 

 

Evo opet letihoptera..

 

 

 

 

Hmmm da, da možda on nejde na ložu..

 

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

A vidi ti ovih zagoraca...banu mi ovako nenajvaljeno u grad i onda se još ne jave..aaa

 

Isss, znaš ti kad smo mi bili tamo..

Si vidio, oko 6 i išli dalje za sat vremena..

Sumnjam da bi ti se dalo dići ujutro, da nas vidiš na pol sata..

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Eto..

Kasnili smo samo 1 minutu..

 

 

 

I dokaz da je putovanje obavljeno u manje od 24h..

 

 

 

Eto, vraća se natrag, da odvuče garnituru u Kopilicu..

 

 

 

 

 

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Eto i depoa..

 

Kolkooo oni imaju crvendaća..

 

 

Ovaj pogled kroz prozor vlaka se nemože na puno mjesta u Hr vidjeti..

 

 

 

Ovdje smo gledali što će nas vući natrag..

 

 

 

I eto nas u Splitu..

 

 

 

U ovome smo došli..

 

 

 

Nakon minutu-dvije loksa je već bila otkopčana..

 

 

 

Pogled..

 

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Vani je bilo pošteno zahladilo, jedva sam čekao da uđem natrag u vagon..

A ljudi, pušači su cupkali s noge na nogu, malo im je bilo prohladno..

 

Vratil sam se u kupe, stokica je već snival dizle po prugi..

Nisam ga pital ujutro, jel stvarno to sanjal..

 

Niš, obukel sam si majicu s dugim rukavima, uzel si jaknu da si pokrijem noge i ušuškal se..

Probudil sam se negdje..

Vidim nema stokice, a već je i bilo iza 4..

Mislil sam da je prešel piškiti..

Al je već prošlo preveč vremena sam si mislil da je prešel na početak vagona do lokomotive da posluša taktove dizela..

No, odem ja tam i vidim nema njega, sad mi nič nije bilo jasno..

 

Vratim se do kupea, eto i njega, al s druge strane..

 

Išel si je gledati dugi vlakić i dizla kak naprijed urliče, al je došel razočaran..

Samo 6 vagona i dizel bez problema to vleče (bez pretjeranog urlikanja)..

 

Ubrzo se počelo razdanjivati pa smo se poečeli nalukavati kroz oblok..

 

Ja sam operiral s fotoaparatom..

Nekaj sam i ulikal..

 

Spuštanje u Split u rano jutro je famozno iskustvo..

 

 

 

 

 

 

 

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Pa nastavimo..

 

Eto, Stokica je opisivao prvu polovicu puta, ja ću drugu..

Došli smo u Zagreb na vrijeme i taman smo imali dosta vremena da se opskrbimo s stvarima za daljnje putovanje..

Čitaj, neš za ubacit u kljun..

 

Nabrzaka smo sve nabavili i ajmo brzo do našeg vlaka..

 

Zanimljiva stvar je što smo mi dobili rezervaciju u vagonu koji ide iz Osijeka za Zagreb i dalje za Split, dakle taj vagon je krenuo kojih sat vremena iza nas iz Osijeka..

 

Zvali smo Zeusa da vidimo što ćemo imati za vagon i doznali smo odličnu informaciju, dobivamo vagon s gošinim sjedalima..

 

Naš vagon je malo kasnio, ustvari onaj iz Vinkovaca je krivac, te su ih taman koju minuticu prije polaska ubacili na naš vlak..

 

E da, vukla nas Brena..

 

 

 

Uletili smo u naš vagon i u našem kupeu je bio neki tip..

Al on se pokupio iz kupea za minutu i otišao nekud dalje..

To nas je definitivno razveselilo, jer će svaki imati svoj ležaj..

 

Do Karlovca smo još razglabali o smislu života i sličnim temama..

Uglavnom, opet nije bilo niš od 120 km/h..

Do Duge Rese ja sam se zagubio u snovima, suputnik također..

 

U Ogulinu me probudilo brundanje, vidim prošli smo pored neke lokomotive s.. (doznati ćeš malo kasnije u postu)

 

Brzo dizanje, otvaranje prozora i pogled unatrag..

Te jedna fotkica..

 

 

Eto lokomotive s LED-icama.. (doznali ste s čim je lokomotiva)..

 

Uuuaaauu..

Zanimljivo to izgleda ponoći..

Mislim vidio sam ledice ponoći, al ovo me baš razveselilo..

 

Otišao sam raditi društvo ekipici koja si je išla spušiti jednu..

Dok su oni dimili, ja sam se malo naslikavao..

 

 

 

 

 

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Prodaš? Kupim

 

Da sam znal da skupljaš, bi ti ju sačuval..

Drugi put bum znal..

 

 

Hitil ju je tam di ju je i našel.

 

Isss, sad sam ispao ekološki neosviješten..

 

 

Sa ovom zadnjom zezneš stvar, ljudi budu mislili da se između Sunje i Sisak Capraga vozi tak brzo.

Brzina je između Grede i Turopolja(nisam zaboravio Lekenik), gdje su Caprag i Sisak !!??

 

p.s.

Dobar putopis i ideja !!

 

Hvala..

 

Ma bio je mrak već i nemaš kaj slikat..

Isto tak i sisak i Lekenik i ostale stanice usput..

A kak se neda oblok otvoriti, onda nemreš baš slikati po vani..

 

Zato smo se divili auspuhu od rafinerije i znakovima mine uz prugu..

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

I taman prije zalaska sunca, eto nam vlaka..

 

 

 

Nešto smo si gruntali, kak bi bilo lijepo da kasni onaj brzi iz Bosne, pa da se provozamo s njim do Zagreba, al nas je iznevjerio, kasnio je samo dvadesetak minuta, pih..

 

Ukrcali smo se u magjara..

 

 

 

I opet niš od 120..

 

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Vidi kaj smo našli..

 

 

 

Kolodvorska zgrada..

 

 

 

Obasjan suncem u zalasku..

 

 

 

 

 

 

Ehm.. Imaju tak veliku staničnu zgradu, a nemreju ni karte prodavati..

 

 

 

Tabla..

 

 

 

Zalazak sunca na željeznički način..

 

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Potok..

 

 

 

Vidi sjene..

 

 

 

Neš mi pada na pamet..

 

 

 

Sjetili smo se i Gazde..

 

 

 

Imaaa još puno vožnje..

 

 

 

Eto nas u Sunji..

 

 

 

 

S tim smo došli..

 

 

 

 

I kad smo stigli mi, izađemo van iz vlaka i idemo na kljun da ga se pofotka..

Kad viču nama neke tete iz vlaka, pa da di smo mi to? Jesmo li došli u Sunju..

Pa kažem joj da da..

Ona opet ponovi isto..

Kažem da..

Onda pita pa di je stanica..

Rekli joj nek pogleda iza sebe..

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Malo sam zakočio putopis (inače to se meni nikad ne dešava, samo da se zna ), eto sad ću to malo nadoknaditi..

 

No uglavnom, kašnjenje je na kraju bilo smanjeno kad smo stigli u Nofsku, naš mađar nas je čekao, pa smo se ukrcali u trenu..

Slike, nema, bolje da je nema, neg da slikam vlak kak nam odlazi..

 

Al zato imam iznutra..

 

Hmmm, mađar, to mi se još i dopada..

 

 

 

Hmmm, hmmm, jel nam sve ide po planu..

 

 

 

Daaa...

 

 

 

Da nebi bilo zabune..

 

 

 

Ovaj me zeznuo, mislo sam da je to the most..

 

 

 

I da, u odijeljku u mađaru, dalo se otvoriti svega dva prozora..

Ostali su bili spotrgani..

 

Ni uz jake snage, nismo uspjeli otvoriti neki drugi prozor..

 

 

 

Poznati vlakić..

 

 

 

Nego, kondukter u onom vlaku do Nofske nije bio previše u čudu, al dok ovaj tu je tek malo ostao zbunjen, al je nakraju rekao, pa kilometraža je više-manje ista, tak da je svejedno..

Ali onaj upitnik iznad glave (zašto uopće idemo ovuda) je ostao..

 

Hmmm, netko ne dijeli pozitivno mišljenje o mađarima..

 

 

 

Eeee, to je to..

Eto mostića..

 

[I put od 1000 km počinje prvim taktom džemsa]

Mašinerija je izvađena da bi vidli kolko se vozimo..

 

Jedino stokici mobitel traži te satelite kao da traži iglu u plastu sijena..

No uglavnom, upregnute su snage..

 

 

 

Je da, vozimo se 30, kaj ste mislili da ćemo ić 130..

 

No dobro, išli smo i brže od 30..

 

 

 

Ehm, bilo je nestrpljivo iščekivanje 120-tke, ali dobili smo samo ovo..

 

 

 

I trenutna pozicija, ak baš nekoga zanima..

 

 

 

Vid, makoza..

 

 

 

Ovaj nas je mislil prestići, al da nismo morali stati na stanici, tko zna dal bi uspio..

 

 

 

Ehm da..

Onaj tip kaj je imal balon, kasnije sam skužil da je bil i bos..