Tramvaji juriju - utisci o ZG tramvajima, proleće 2017.

[jz 363]

Iz centra sam se mahinalno zaputio prema Zrinjevcu. Ovo je još jedan kraj Zagreba koji mi se posebno dopao. Sa svojim uskim parkovskim pojasom koji se pruža od Kolodvora skoro do samog Trga Bana Jelačića, Zrinjevac je nekakva oaza mira unutar bučnog i uzavrelog centra, podsećajući svojim arhitektonskim slogom na neki bečki kvart, zgodan za scenografiju istorijskih filmova s kraja 19. veka. Senoviti prostor skoro meditativnog karaktera, čiju tišinu s vremena na vreme prekidaju prolasci tramvaja. Elitni – „nobl“ kraj. Bar sam ga ja tako doživeo. U to vreme, drveće je cvetalo, pa količina zelenila još nije došla do potpunog izražaja. Mogu da zamislim kako ovaj kraj izgleda u kasno proleće.

Šetajući niz Prašku ulicu, razmišljao sam o raznim „filmskim“ momentima zagrebačkih tramvaja; prve večeri mog boravka u Zagrebu, sedeo sam u bašti jednog kafea, ispijajući kafu i proučavajući gradske destinacije. Za susednim stolom sedelo je par ljudi među kojima sam prepoznao glumicu Božidarku Frajt. Prisetio sam se njene sjajne glume u filmu „Ljubica“, koji se pre par godina prikazivao na televiziji. Tokom filma, javljaju se scene sa zagrebačkim tramvajima. U jednoj Božidarka (tj. Ljubica) u „slow motion“ koraku prelazi ulicu, provlačeći se između mimoilazećih Bikova. Kadar je sniman iz daljine, zumiran, pa prolazeći tramvaji nalikuju dvema gromadama, stvarajući utisak da se glumica provlači kroz kanjon. Potpuno artistični trenutak. U drugoj sceni, Ljubica stoji na zadnjoj platformi („krmi“) Čeha u vožnji, gledajući kroz prozor. Pomišljam kako su tih godina Česi bili friško novi, i reprezentativni za statiranje u filmovima.

Da su zagrebački tramvaji bili inspiracija za filmske priče još u poratno vreme, dokazuje još jedan stari film, prikazan na beogradskoj televiziji relativno skoro. U pitanju je film „Tri Ane“, snimljen polovinom 50-ih godina, koji govori o vozaču tramvaja što (nažalost bezuspešno) cirkuliše između Zagreba i Beograda, pokušavajući da pronađe svoju ćerku izgubljenu tokom rata. Naravno da je i ovde glavni lajt-motiv (posredno i neposredno) tramvaj, kako zagrebački, tako i beogradski, oslikavajući sav sjaj i bedu tadašnjih prestonica.

Šetajući i razmišljajući, stigao sam i do Glavnog kolodvora. Stanje redovno. Pogled prema samoj železničkoj stanici – prazni peroni, na jednom od koloseka Brena manevriše. Začudilo me je odsustvo vozova na stanici koja je tokom mojih putovanja bila uvek živa.

Vraćajući se na trg ispred stanice, setio sam se da sam jednu lokaciju za razgledanje tramvaja propustio tokom ova tri dana – ugao Vodnikove i Savske. Prema onome što sam do sada viđao, na tom mestu mogle bi se napraviti zgodne fotografije prolazećih tramvaja. Ali, kako je svaki moj dan u Zagrebu počinjao odlaskom u centar sa Savskog mosta i Novog Zagreba, nije ni čudo što je ova tačka izostala.

 

 

Na praznom platou Glavnog kolodvora...

 

 

 

Zato je živo ispred

 

 

 

Bik u (ne)mogućem bojenju

 

 

 

Katica u mogućem bojenju

 

 

Čeh u tri boje: sadašnjoj...

 

 

 

nekadašnjoj...

 

 

 

...i originalnoj

 

 

 

nesuđeni, a možda i budući beogradski niskopodni tramvaj

 

 

S kolodvora sam se Katicom na liniji 9 odvezao prema Savskoj. Sve vreme mog boravka u Zagrebu, mislio sam na to kako mi kod Katica (i Čeha) nešto konstantno nedostaje. U pitanju su prednji (a i zadnji) kupleri (tj. pulferi), kojih na zagrebačkim tramvajima ovih tipova nema. Naviknut na kuplere beogradskih KT4, zagrebački su mi konstantno delovali nekako golo. Kao lokomotiva bez pluga. Ne znam zašto je to tako – valjda da ne bi mogli da se kupluju? Onda mi je palo na pamet i to da iznenadno pokvarene tramvaje u Zagrebu za remizu šlepuju kamionom, dok se u Beogradu to radi tako što se za pokvareni tramvaj najčešće prikači prvi iza dolazeći tramvaj koji ga odgura u remizu. I jedna i druga varijanta imaju svoje prednosti i mane.

Učinak boravka na pomenutoj raskrsnici bio je slab, a zatajili su i Česi na „četvorci“. Da su kojim slučajem T4 nastavili da voze i na liniji 14, bili bi učestaliji... ovako sam se morao zadovoljiti niskopodnjacima i Katicama. U jednom trenutku, iz pravca Kolodvora sam ugledao, jednog za drugim, dva Bika sa svojim prikolicama. Očigledno je u gradu došlo do nekog zastoja pa su se tramvaji na „dvojci“ u nekom trenutku sustigli. Posmatrajući njihovu robusnost i besprekorni rad, nisam mogao da se otmem utisku da su bar neki od 41 Bika iz Beograda mogli do danas da ostanu u saobraćaju u srpskoj prestonici. Štaviše, druga tura Bikova isporučenih Beogradu bila je iz 1974. godine, dakle mlađa i od zagrebačkih rođaka. Ali su ih ipak sve do jednog nemilosrdno rashodovali do 1990. godine. Ostaje mi nejasno zašto tada iz ZET-a nisu otkupili cele tramvaje, već samo postolja? Da li su karoserije i oplate već bile propale, pa se to nije isplatilo? Tim pre što je i Zagrebu tada nedostajalo tramvaja (pa su se par godina kasnije nabavljali Düwag tramvaji).

Pogledao sam na sat – ispostavilo se da su mi preostala još kakva tri sata pre povratka. U tom trenutku, sa Savske je nailazio Čeh, kao poručen. Počastih sebe još jednom vožnjom do Kvatrića, koju sam iskoristio da se oprostim sa lokacijama koje sam prethodnih dana intenzivno obilazio – Glavni kolodvor, Branimirova, Draškovićeva. Nakon kratke kafe na Kvatriću, krenuo sam natrag na Prisavlje. Ispred nosa mi je pobegla „četvorka“ s Čehom. Iza njega je naišla „petica“ sa TMK 2100. Digresija – pišući tekst, malo me je nerviralo što ovaj tramvaj nema neki nadimak, pa je ovakvo „tehničko“ oslovljavanje u kolokvijalnom pisanju malo trapavo. Isto kao i NT 2200. Na forumu sam bio našao temu s nadimcima tramvaja, ali mislim da se za ova dva tipa nije ustalio neki određeni nadimak.

 

 

 

 

Na Savskoj

 

 

 

 

Čeh pri odlasku s Kvaternikovog trga - iz ove vizure primetno je iskrivljenje karoserije motornih kola s oba kraja prema srednjim vratima

[jz 363]

Dok je na Čehu (koji mi je pobegao) bila poprilična gužva, „petica“ je bila prazna, sa dosta mesta za sedenje. Ponovo spora vožnja (kakva ironija – po moćnom izgledu samog tramvaja nikad ne bih pretpostavio da je spor, praktično kilav), zaustavljanje na svakom semaforu, ponovo Tržnica na Branimirovoj, Autobuski kolodvor. Spora vožnja Vukovarskom. Dolazeći do Zagrepčanke, nasmejem se – na semaforu u Savskoj (iz pravca centra) zaustavio se Čeh, isti onaj koji mi je malopre na Kvatriću pobegao. Uprkos sporom TMK 2100 i nešto dužoj trasi, izgleda da je Čehu zahvaljujući gužvama u centru trebalo više vremena da se doveze do iste tačke. Sa radošću sam sišao i sačekao ga. Tramvajem zbog kojeg sam se zaputio na put u Zagreb, odvezao sam se potom do poslednje stanice, Savskog mosta – tamo gde je avantura započela, tamo se i završava. Na terminusu je bila i tramvajska šinska brusilica, pa sam iskoristio trenutak da razgledam i ovo smešno vozilo.

Popodnevno sunce na terminusu Savski most. Rascvetalo drveće i ljudi na klupama koji čekaju tramvaj ili autobus, ili prosto odmaraju i uživaju i toplom popodnevu. Železničkom prugom prema Rijeci prolazi teretnjak. Na tramvajskoj stanici prema centru stoji Čeh s prikolicom. Plavi zagrebački tramvaj. Proleće je stiglo, vreme je za povratak kući.

 

 

Kod Studentskog doma "Stjepan Radić"

 

 

 

Brusilica

 

 

 

Dobri stari...

 

 

 

...Čeh - kako je izgledao nekada u Beogradu

 

 

 

pred polazak

 

 

Nakon puta

U Beograd sam stigao uveče istog dana, prepun utisaka s trodnevnog putovanja u Zagreb. Po pravilu dosadno putovanje slavonskom i vojvođanskom ravnicom prekratio sam neuobičajeno uspešno, sumirajući i prisećajući se brojnih zanimljivih momenata, razmišljajući o stvarima koje treba staviti na papir. Toliko intenzivno je bilo da sam imao utisak da sam zapravo proveo jedan ogroman dan u trajanju od 72 sata. Još u Zagrebu, beležio sam podatke, informacije i lične utiske koje sam kasnije proširio i pretočio u svoj tekst. Bio sam, ako smem da kažem, ponosan na svoj uspeh, realizaciju i ispunjenje jedne davne želje. Pre svega, sa velikim zanimanjem, zadovoljstvom i uspehom sam iskusio i sagledao tramvaje koji su nekada saobraćali i u mom Beogradu, a koji su neopravdano povučeni pre vremena. Njihova uspešna eksploatacija u Zagrebu svih ovih decenija unazad, dokaz je da su u Beogradu postupili neracionalno – danas nažalost nije sačuvan ni jedan beogradski Bik (koji je, koliko zagrebački, toliko i jedan od autentično beogradskih tramvaja svog vremena), dok je jedini beogradski T4 (donacija iz nemačkog grada Hallea) van voznog stanja, negde na kolosecima beogradskog depoa. Pored ovoga, upoznao sam i ostale zagrebačke tramvaje, njihove dobre i loše karakteristike, iskusio sve prednosti dobro organizovanog tramvajskog saobraćaja i strategijski osmišljenog razvoja tramvajskog sistema i mreže. U tom smislu, radujem se i očekujem dalje širenje tramvajske mreže u Zagrebu.

Što se Zagreba tiče, trebalo bi reći par reči i o utiscima vezanim za sam grad.

Zagreb je, pre svega, izuzetno dopadljiv grad. Čovek ne može ostati ravnodušan nad tolikim sačuvanim istorijskim slojevima koji se ogledaju u arhitekturi, zdanjima i čitavim delovima grada u periodima od baroka, preko klasicizma, do neobičnih građevina secesije i modernizma. Oduševljava i suživot, ali i smena različitih gradskih prostora. Od zgusnutih stambenih blokova, koji se već van strogog centra prelivaju u kuće i prostore razuđenog, maltene prigradskog tipa, pa do stambenih naselja „po meri čoveka“, kako su u 2. polovini 20. veka bila promovisana tzv. „satelit-naselja“. Zahvaljujući tim varijetetima (kao i mnogim drugim detaljima, od kojih sam neke već opisao), mislim da Zagreb uspeva u isto vreme da igra i ulogu metropole u kojoj sve vrvi od života, ali i jednog mirnijeg mesta, skoro malograđanskog tipa, gde potpuna odrođenost i sveopšte otuđenje nije uzelo maha.

Što se tiče samih Zagrepčana (ako izuzmem lična poznanstva od ranije), bio sam u prilici da se susretnem, razgovaram i upoznam s različitim ljudima. Srdačni i predusretljivi, uzdržani i nezainteresovani, prijatni i manje prijatni – sve su to lica Zagrepčana koja, uostalom, karakterišu svaki veliki grad i samo tako ih i treba posmatrati, bez opštih generalizacija kojima smo skloni.

Ukoliko bih uopšte trebalo da napravim nekakvo poređenje Zagreba i Beograda (na nivou tramvaja, to je već učinjeno), svoj utisak bih mogao da sažmem u konstataciju (možda banalnu) da su sličnosti i razlike u pojedinim aspektima života između dve prestonice istovremeno mnogo veće nego što se čini. Paradoks ili ne? Kako god, Zagreb sam na kraju doživeo kao blisko mesto u kome se prosto nisam mogao osećati strano, koliko god da je nepoznato i premijerno bilo u ovoj mojoj poseti. Valjda mi je zbog toga i bilo prijatno.

 

 

Malo statistike

Za vreme trodnevnog boravka u Zagrebu, koristio sam tramvaj kao prevozno sredstvo ukupno 45 puta (od najkraćih vožnji za samo jednu stanicu, pa do kompletnih linijskih trasa). Najveći broj vožnji bio je u tramvajskim kompozicijama T4+B4 (19), potom KT4 i NT2200 (po 9), slede im TMK 201 (6), te TMK 2100 (2). Koristio sam sve tramvajske linije Zagreba, osim linija br. 8, 13 i 15.

 

Tokom šetnji i vožnji, registrovao sam ukupno 97 različitih tramvaja od čega:

tip TMK 201 – 7 kompozicija (motorna kola + prikolica)

tip ČKD T4+B4 – 29 kompozicija

tip ČKD KT4 – 30 vozila

tip TMK 2100 – 9 vozila

tip NT 2200 – 20 vozila

tip NT 2300 – 2 vozila

 

Raspored tramvaja po linijama je bio sledeći:

TMK 201, linija 2

ČKD T4+B4, linije 4, 6, 7

ČKD KT4, linije 1, 3, 9, 13

NT 2200, linije 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 11, 12, 14, 17

NT 2300, linije 9, 13

 

Od 29 registrovanih T4+B4, samo 8 kompozicija je bilo farbano (lepljeno) total reklamama, dok je od 30 popisanih KT4, u komplet reklamnom farbanju samo 2 tramvaja. Ostali tipovi nisu farbani u total reklame.

 

Na kraju bih želeo da se izuzetno zahvalim svim članovima foruma koji su iskazali zanimanje za ovu temu, pratili putopis i svojim odgovorima na moja pitanja, kao i komentarima, dopunama, sugestijama i pohvalama otklonili moje nedoumice, motivisali me da se prisetim mnogih detalja i ohrabrili na dalje pisanje.

[Donji broj]

jz 363, sve što mogu reći je to da je ovo jedan stvarno divan putopis. Jako mi se svidio tvoj pogled na ZG tramvaje i na Zagreb općenito. Nadam se da ćeš nas uskoro ponovo posjetiti i da ćeš stvoriti još mnogo novih i lijepih utisaka!

[Linija 1]

Na kraju bih želeo da se izuzetno zahvalim svim članovima foruma koji su iskazali zanimanje za ovu temu, pratili putopis i svojim odgovorima na moja pitanja, kao i komentarima, dopunama, sugestijama i pohvalama otklonili moje nedoumice, motivisali me da se prisetim mnogih detalja i ohrabrili na dalje pisanje.

Ma nema na čemu, bilo bi šteta ne javiti se i ne komentirati ovaj predobar putopis.

Hvala tebi za ovu temu i sâm putopis

[tram4]

Vrlo lijep putopis. Uvijek je zanimljivo doznati utiske stranaca iz mog rodnog grada, i usporediti sa vlasitim doživljajem grada kojeg svakodnevno "konzumiram".

Iako ima i dosta mana i vrlina, meni kao rođenom zagrepčaninu nikad ne dosadi ta atmosfera grada, tako da mi je drago da si ju okusio.

Zagreb se najbolje doživi u laganoj opuštenoj šetnji nasamo, mislim da se u organiziranim posjetima ili nekim većim grupama ne može do kraja doživjeti Zagreb.

Mi zagrepčani se u većini dijelimo na one koji ga jednostavno ili vole ili ne. Ja sam među onim prvima.

 

Što se tiče tramvaja, mislim da su 90te bile odlično vrijeme za postati zaljubljenikom u iste, a eto i danas imamo prilike uživati u raznolikosti.

 

Drago mi je da si ih prikazao u retro dizajnu, i vratio me u djetinjstvo.

 

Imam jedno pitanje oko KT4, istina relativno dobro se održavaju, no koriste škart dijelove za postolja, jesi si primjetio kako naše katice neugodno vibriraju? Nisam bio u Beogradu, ali koliko znam nigdje tako katice ne ruže kao kod nas.

 

Što se tiče 2100, naišao si očito baš na prototip 2101 koji je dosta različit od svih ostalih 2100 jer samo taj tramvaj ima pneumatska vrata, ostali serijski imaju električna.

Istina, 2100 jesu tromi ali nisu baš tvrdi. Dapače imaju vrlo mekan ovjes jer imaju postolja od bikova, no znaju bit glasni, tvrdi i na specifičan način vibrirati ukoliko su reduktori i postolja dosta potrošena.

[jz 363]

Nadam se da ćeš nas uskoro ponovo posjetiti i da ćeš stvoriti još mnogo novih i lijepih utisaka!

 

S velikim zadovoljstvom!

[jz 363]

Vrlo lijep putopis. Uvijek je zanimljivo doznati utiske stranaca iz mog rodnog grada, i usporediti sa vlasitim doživljajem grada kojeg svakodnevno "konzumiram".

Iako ima i dosta mana i vrlina, meni kao rođenom zagrepčaninu nikad ne dosadi ta atmosfera grada, tako da mi je drago da si ju okusio.

Zagreb se najbolje doživi u laganoj opuštenoj šetnji nasamo, mislim da se u organiziranim posjetima ili nekim većim grupama ne može do kraja doživjeti Zagreb.

Mi zagrepčani se u većini dijelimo na one koji ga jednostavno ili vole ili ne. Ja sam među onim prvima.

 

Što se tiče tramvaja, mislim da su 90te bile odlično vrijeme za postati zaljubljenikom u iste, a eto i danas imamo prilike uživati u raznolikosti.

 

Drago mi je da si ih prikazao u retro dizajnu, i vratio me u djetinjstvo.

 

Imam jedno pitanje oko KT4, istina relativno dobro se održavaju, no koriste škart dijelove za postolja, jesi si primjetio kako naše katice neugodno vibriraju? Nisam bio u Beogradu, ali koliko znam nigdje tako katice ne ruže kao kod nas.

 

Što se tiče 2100, naišao si očito baš na prototip 2101 koji je dosta različit od svih ostalih 2100 jer samo taj tramvaj ima pneumatska vrata, ostali serijski imaju električna.

Istina, 2100 jesu tromi ali nisu baš tvrdi. Dapače imaju vrlo mekan ovjes jer imaju postolja od bikova, no znaju bit glasni, tvrdi i na specifičan način vibrirati ukoliko su reduktori i postolja dosta potrošena.

 

Hvala na pohvali i komentarima tram4!

Dodao bih još da se ljudi, između ostalog dele i na one koji vole ili ne vole gradski prostor! U tom smislu, u takvim, urbanim, prostorima se osećam sasvim komotno. Kao što napisah - kod Zagreba je super to što je dovoljno velik i živ da ponudi ugođaj metropole, ali i dovoljno skladan i uravnotežen kako bi čovek bio opušten. U Zagrebu nisam npr. imao osećaj jurnjave, žurbe i nekakvog "manjka" vremena kakvo se oseća u pulsu Beograda (ali to je vrlo verovatno subjektivan osećaj, vezan uz posao).

 

Što se tiče Katica, mislim da su vaše ipak stabilnije u vožnji - zaista nisam imao utisak potencijalnih vibracija. Naprotiv, bio sam prijatno iznenađen njihovim radom. Najbrža vožnja koju sam u njima iskusio, bila je kroz Ozaljsku i Tratinsku ulicu i tada me je iznenadilo kako je tramvaj miran pri većoj brzini. Mada, može biti da sam već naviknut na (lošije) stanje beogradskih, pa mi u Zagrebu to nije delovalo problematično. Više me je iznenadilo da su KT4 em stabilniji, em mekši od T4, pošto sam stalno mislio da je u pitanju u suštini ista tehnologija. Ali bez obzira na to, T4 ostaje moj favorit.

 

Ne znam zašto, ali meni su Bikovi zaista delovali nekako teži u vožnji od Tatrinih tramvaja. Možda ne umem to da objasnim, ali osećaj je takav kao da se na (K)T4 točkovi s lakoćom okreću i klize po šinama slobodno, dok su na Bikovima "nekakvom težinom pritisnuti" te ne klize slobodno već prijanjaju i malo zapinju (ovo zvuči diletantski objašnjeno, ali ne umem bolje). Zato sam u jednom postu i pitao da li su oni, dok su bili novi, vozili mekše i brže, ili su oduvek isti. Inače, zanimljivo je da su Bikovi u nekom smislu tiši od čeških tramvaja - na njima se elegantnim zvukom začuje motor samo prilikom polaska, što brzo utihne (onda se čuje samo zvuk obrtnih postolja).

 

Uživajte u svojim tramvajima - Zagreb je u tom smislu tamo gde je Beograd bio na prelazu 70-ih u 80-e. Posle toga se sve svelo na Katice i postalo je monotono i obično. S te strane gledano, nisam oduševljen najavom o kupovini dodatnih tramvaja, čiji broj se zgodno poklapa s brojem preostalih Čeha i Bikova. Zbog toga ću morati navratiti ponovo u nekom zgodnom trenutku...

[tram4]

Ma da..radi se o slobodnoj procjeni, naravno da bik nigdje ne "zapinje" hehe. Koliko je tramvaj tvrd ovisi od vozila do vozila, generalno KT4 i T4 su tu negdje po mekoći ovjesa, kako koji, ovisi o stanju postolja.

 

Moguće da si navikao sa loše stanje postolja jer u Zagrebu češki tramvaji puno više rondaju nego drugdje zbog tih vibracija, pogotovo izraženo na KT4 koje se brže voze jer i brže nakupe brzinu. Dok se T4 zaleti već treba kočiti. Bikovi za razliku od njih zaista dobro ubrzavaju pogotovo do cca 40km/h, moguće da si naletio na vozače koji su ih vozili sporije.

[jz 363]

Iako sam formalno završio putopis iz Zagreba, u međuvremenu sam nastavio da obrađujem neke zgodne fotografije i scene, pa sam rešio da ih dodam. Možda je njihov broj relativno mali, ali potrebno je vreme za modifikovanje, brisanje i dodavanje pojedinih delova, te prefarbavanje. Ruku na srce, zabavno je. Evo još malo mojih uradaka;

 

 

 

 

 

 

Brena na Glavnom kolodvoru u pseudo-istorijskoj šemi iz doba JŽ-a

 

 

 

 

 

 

 

Što se samog prefarbavnja tiče, NT 2200 mi je ostao problematičan zato što je jedini na kome se ne može primeniti kombinacija krem-plavog dizajna, koja s ukusom prati linije vozila. Nešto ne štima... Isprobao sam više verzija, ali svaka je loša i nezadovoljavajuća s nekog aspekta, pa za sada izostaju eventualne „prerade“ niskopodnog. Pomislio sam da bi nekakvu imaginarnu kombinaciju trebalo potražiti u dizajnu novih HŽ-ovih EMV-a, čije su linije u izvesnoj meri srodne sa NT-om. Međutim, nisam odoleo da ne pokušam da napravim još jednu varijantu bojenja u GSP-ovim bojama.

Iz profila se bojenje još i može prilagoditi trenutnoj šemi koju nose beogradski CAF-ovi, ali je s prednjim čelom opet problem kako uskladiti linije boja. Sama fotografija i nije najkvalitetnije obrađena, ali to je zato što je i original slab. No nek’ se nađe.

 

 

 

 

Za kraj ovog foto-bloka dodajem „dva“ Bika – u zagrebačkom i beogradskom izdanju „iz polovine 90-ih“. Da ne bude zabune – BG Bikovi nisu dočekali polovinu 90-ih, ali mislim da su zato svi dočekali kraj s lajsnama na karoserijama. Međutim, da su ih kojim slučajem dočekali, verovatno bi im lajsne bile uklonjene, kao što se vremenom radilo na ostalim vozilima. ZG Biku sam dodao njegove šik-brkove.

 

 

 

 

Na ovom mestu bih se osvrnuo na taj detalj („brkovi“), da bih to povezao s jednim beogradskim kuriozitetom. Kao što je poznato, žuti brci su na ZG tramvajima imali svoju funkciju, da opomenu na nemogućnost razmimoilaženja na pojedinim zavojima. Da li je dolazilo do situacija u kojima bi se tramvaji slučajno zaista i našli u zavoju i kako se to rešavalo? Pretpostavljam da je neko morao u rikverc?

 

Sa dolaskom CAF-ova u Beograd, desilo se nešto slično. Naime, na tramvajskoj raskrsnici („triangli“) ispred beogradske železničke stanice, postoji pozicija u kojoj, ako se zateknu tri CAF-a, jedan drugom prepreče put, tako da se unakrsno zarobe. Mislim da je to situacija kad se u svakom smeru (skretanje levo, skretanje desno, vožnja „u pravac“) na određenom rastojanju zateknu tri tramvaja. Ni jedan od njih (zbog blizine onog susednog) ne može ni napred ni nazad, budući da ga onaj drugi (i treći) zbog dužine blokira.

 

Ovo ne pričam napamet (ali se izvinjavam na neveštom i konfuznom opisu) – pre par godina sam kasno uveče prisustvovao sceni u kojoj se to zaista desilo. Vozači su stajali nemoćni, ne znajući kako da se izvuku iz „čvora“. Ako se dobro sećam, iz „centrale“ je čak stigla i ekipa da pomogne u raspetljavanju.

[Garfield]

Za vožnje u rikverc ne znam, no sjećam se da je netko od starijih forumaša napisao da su se tako dva tramvaja lupila kod Glavnog kolodvora; ukratko vozili su stojadini (koji su se mogli mimoići), ali jedan od njih je vukao bikovu prikolicu koja je bila mrvicu šira, prikolice su se našle u najnezgodnijem trenutku i sudarile se.

 

A za ovo s međusobnim zaglavljivanjem, kako su to riješili, svi istovremeno u rikverc ili? Mislim da je nešto slično moguće i u Zagrebu kod Savskog mosta/SD S. Radić da se tako zaglave; prvo stane na semaforu tramvaj iz Prečkog ili Novog Zagreba prema gradu, zatim drugi koji s okretišta skreće lijevo zbog njega stane i blokira trećeg koji ide iz grada na Savski most, a taj treći prepriječi put prvom. Čak sam negdje na fejsu vidio sliku takve situacije.

[jz 363]

 

A za ovo s međusobnim zaglavljivanjem, kako su to riješili, svi istovremeno u rikverc ili? Mislim da je nešto slično moguće i u Zagrebu kod Savskog mosta/SD S. Radić da se tako zaglave; prvo stane na semaforu tramvaj iz Prečkog ili Novog Zagreba prema gradu, zatim drugi koji s okretišta skreće lijevo zbog njega stane i blokira trećeg koji ide iz grada na Savski most, a taj treći prepriječi put prvom. Čak sam negdje na fejsu vidio sliku takve situacije.

 

Bravo Garfield, mislim da si tačno opisao situaciju (i položaj tramvaja) koja se bila dogodila u Beogradu - već sam i zaboravio kako su se bili pozicionirali, ali upravo je to kako si naveo

 

Elem, ako se dobro sećam, operativci su sa ulice navodili vozače u tramvajima. Mislim da nisu svi istovremeno manevrisali, jer su se bojali potencijalnog naleta; jedan tramvaj se minimalno pomeri napred ili nazad, potom operativci odmeravaju prostor za manevru sledećeg i tako sve dok se prvi nije oslobodio da može proći. Nakon toga, preostala dva nisu imala problema.

 

U nekom smislu je bilo komično što su neprimetno uopšte uspeli da se tako postave, a da niko posle nije znao ni kako je do toga došlo, niti kako da se izvuku. Out of order, bukvalno. Ali je relativno dugo trajalo dok su se iskobeljali.

 

Na ovo sam bio potpuno zaboravio i onda su mi zagrebački "žuti brci" iz malog mozga izvukli sećanje na taj događaj