Jump to content
zeljeznice.net

milanj

Članovi
  • Content Count

    150
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

0 Neutral
  1. Pušten u saobraćaj još jedan novi ruski dizel-motorni voz u subotičkom železničkom čvoru Utorak, 12. Februar 2013. -Dizel – motorni voz koji danas puštamo u redovan saobraćaj druga je nova putnička garnitura koja će saobraćati u subotičkom železničkom čvoru. Krajem prošle godine u saobraćaj smo uključili novi voz između Subotice i Sombora, a ja sam upravo danas u stanici imao priliku da porazgovaram sa putnicima koji ga koriste. Sve njihove ocene kada su u pitanju redovitost, kvalitet, udobnost i tačnost ovih vozova su više nego pozitivne- rekao je generalni direktor "Železnica Srbije" Dragoljub Simonović u Subotici. On je podsetio da su srpske železnice prvi put nakon tri decenije kupile nove vozove, zahvaljujući kreditu međunarodne železničke banke "Eurofime", od 43 miliona švajcarskih franaka. Od ukupno kupljenih dvanaest novih dizel-motornih vozova ruske proizvodnje, serije 711, garnitura koja je danas uključena u redovan putnički saobraćaj deseta je po redu koja je u funkciji. -Preostalo je da još dve garniture, koje su u fazi tehničkog prijema, uključimo u redovan putnički železnički saobraćaj. I već sada mogu da najavim da će još jedna nova garnitura, kada administrativne formalnosti budu završene, biti upućena u subotički železnički čvor i između Subotice i Kikinde zameniti šinobuse-rekao je Simonović prilikom puštanja u saobraćaj novog dizel-motornog voza. Novi dizel – motorni voz od danas, 12. februara, uključen je u redovan putnički saobraćaj u subotičkom železničkom čvoru i imaće pet polazaka dnevno. Po dva puta dnevno novi voz će saobraćati između Subotice i Kanjiže, odnosno između Subotice i Horgoša, a jednom dnevno od Subotice, preko Horgoša do mađarskog grada Reske i obratno. Novi dizel-motorni voz zameniće na ovim relacijama dotrajale šinobuse, koji našim prugama saobraćaju već decenijama. Ovi vozovi namenjeni su prevozu putnika u lokalnom i regionalnom saobraćaju na neelektrificiranim prugama i omogućiće znatno efikasniji, kvalitetniji i udobniji putnički železnički saobraćaj nego do sada. Voz je dvodelan i ima 120 mesta za sedenje i 126 mesta za stajanje i može da se kreće brzinom od 120 km/sat. Opremljen je najsavremenijom opremom, a glavne komponente proizveli su najpoznatiji evropski proizvođači,po svim međunarodnim standardima. http://www.zeleznicesrbije.com/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/39197.html
  2. Napadnute "ruskinje" Postavljeno: 26.01.2013 u 13:41h Izvor: RTV Yueco / Sandra Iršević Juče je kamenovan voz koji saobraća na relaciji Subotica - Sombor. Reč je novim vagonima popularno nazvanim “ruskinje”, koje su puštene u saobraćaj 28. decembra prošle godine. Do kamenovanja i oštećenja voza broj 6436 došlo je na stajalištu Subotica Predgrađe. U saopštenju koje je poslala Sekcija za prevoz putnika Železnice Srbije navodi se da je veoma bitna uloga i pomoć svih građana u regionu za očuvanje novih Dizel motornih garnitura, takozvanih “ruskinja”. Vandalski napadi na vozove u Srbiji, a naročito u Šumadiji i Pomoravlju, sve su učestaliji i to ne samo na teretnjake, već i na dva najmodernija putnička dizel-motorna voza sa svom silom elektronike, video-nadzorom i klima uređajima. Nedavno su nabavljeni u Rusiji, a jedan saobraća od Kraljeva prema Čačku i Požegi, a drugi prema Kragujevcu i Lapovu. Tek što su se 14. septembra uključili u putnički saobraćaj, ova dva voza koja su "Železnice Srbije" dodelile Železničkom čvoru u Kraljevu, a koja ovdašnji železničari od milošte zovu "ruskinjama", do utorka su već dvaput kamenovana na otvorenoj pruzi, kao glineni golubovi. A, napadači su - to je prema tvrđenju osoblja, pa i nekih putnika - maloletni dečaci između 12 i 18 godina?! Ko stoji iza napada na stajalištu "Subotica predgrađe" tek treba da se otkrije i eventualno saopšti, ali na primeru iz Šumadije i Pomoravlja može da se nasluti da su se i ovde tinejdžeri "zaigrali" i naneli štetu novom modernom transportom vozilu. http://www.subotica.com/vesti/napadnute-ruskinje-id14068.html
  3. Evo da vidimo šta je do sada urađeno: - Kredit EIB u iznosu od 80 miliona evra za Batajnica-Golubinci (1), Gilje-Ćuprija-Paraćin (2) i Ćele kula–Staničenje (3). 1: gotovo, 2: radovi u toku, 3: NIŠTA - Kredit Evropske investicione banke u iznosu od 150 miliona evra, namenjen finansiranju infrastrukturnih projekata (deonica Stara Pazova - Beška i Novi Sad - Petrovaradin). Reč je o modernizaciji i izgradnji dvokolosečne pruge na relaciji Stara Pazova - Novi Sad. Čitav projekat vredan je oko 220 miliona evra, a planirano je da se preostalih 70 miliona evra obezbedi iz IPA fondova. NIŠTA - Kredit Vlade Španije u iznosu 37 miliona evra, namenjen nabavci voznih sredstava. NIŠTA - Kredit Vlade Nemačke u iznosu od 45 miliona evra, za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Pančevo - Vršac - državna granica. NIŠTA - Kredit Češke eksportne banke u iznosu od 120 miliona evra, za finansiranje modernizacije pruge Niš - Dimitrovgrad. NIŠTA - Kredit Evropske banke za obnovu i razvoj vredan 95 miliona evra, za modernizaciju pruge Beograd-Rakovica-Resnik, kao i za remont i modernizaciju ukupno 131 kilometar pruge na međunarodnom železničkom Koridoru 10 (Jajinci-Mala Krsna, kao i u stanici Mala Krsna, zatim Lapovo – Bagrdan, Ćićevac-Stalać i Stalać-Đunis). najavljevno za ovu godinu - Kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) vredan sto miliona evra za nabavku novih EMV. čeka se završetak tenderske procedure - Kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) vredan sto miliona evra za nabavku materijala za rehabilitaciju 111 kilometara pruga na Koridoru 10 (Golubinci-Ruma, Sopot Kosmajski-Kovačevac, Mala Krsna-Velika Plana, Vinarce-Đorđevo, Vranjska Banja-Ristovac i Bujanovac-Bukarevac), kao i nove mehanizacije za održavanje pruga i novih lokomotiva. čeka se završetak tenderske procedure - Kredit kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj u iznosu od 25 miliona evra za nastavak izgradnje železničke stanice "Prokop". najavljen za ovu godinu - Kredit Vlade Ruske federacije u iznosu od 800 miliona dolara, za infrastrukturne projekte. početak realizacije najavljen za ovu godinu Ruski kredit: modernizacija i elektrifikacija pruge Beograd – Pančevo, rehabilitacija šest deonica pruge na Koridoru 10 ukupne dužine 111 kilometara (materijal od kredita EBRD od sto miliona evra), nabavka novih dizel-motornih vozova, izgradnja pruge Valjevo-Loznica ili rekonstrukcija Stara Pazova-Novi Sad (još se tačno ne zna) i rekonstrukcija srpskog dela pruge Beograd – Bar.
  4. Brzi tender Železnica Železnice nabavljaju 15 novih lokomotiva Biznis, 15:27, 24.01.2013. Autor: Agencija TANJUG Na tenderu mogu da učestvuju kompanije iz svih zemalja, ali treba da ispunjavaju predviđene uslove BEOGRAD - Železnice Srbije objavile su tender za nabavku 15 novih višesistemskih električnih lokomotiva, koje će biti kupljene sredstvima iz kredita Evropske banke za obnovu razvoj (EBRD). Rok za dostavljanje tehničkih ponuda ističe 27. marta u 12 časova. Reč je o kreditu EBRD od 100 miliona evra, namenjenom modernizaciji pruga na Koridoru 10, nabavci višesistemskih lokomotiva i pružne mehanizacije, rečeno je u Železnicama Srbije. "Kredit je odobren 15. septembra 2010. godine, a postao je raspoloživ 5. jula 2011. godine, ali još nije povučen, zbog čega su železnice platile 416.000 evra na ime kamate i penala", rekao je direktor Medija centra železnice Nenad Stanisavljević. Na tenderu mogu da učestvuju kompanije iz svih zemalja, ali treba da ispunjavaju predviđene uslove. Kako bi se obezbedilo da sve ponude budu u skladu sa istim prihvatljivim tehničkim standardima i da ispunjavaju minimum operativnih zahteva biće usvojen dvostepeni tenderski postupak. U prvoj fazi ponuđači će podneti samo tehničke ponude, bez ikakvih napomena u vezi sa cenama, dok će u drugoj fazi ponuditi cene. Ponude sa cenom moraju da imaju garanciju u iznosu od 1,3 miliona evra. http://www.kurir-info.rs/zeleznice-nabavljaju-15-novih-lokomotiva-clanak-618553
  5. Evo jednog starijeg teksta: Društvo Seksi film u vozu za Bar Na jednoj nozi u prepunim, zadimljenim vagonima putovali su ljudi uz pesmu i ljutnju, za vaskršnje praznike, ka jugu – Brzi voz za Bar postavljen je na koloseku šest, polazi u 22 sata i 10 minuta. Putnicima i voznom osoblju želimo srećan put – čula se spikerka preko razglasa u sredu, 23. aprila 2008, uoči vaskršnjih praznika. Na šalteru za prodaju karata na Železničkoj stanici nije bilo gužve. Ali, ni rezervacija za sedište nije bilo, kao ni slobodnih kušet ili spavaćih kola. Ljubazna žena reče da karata za stajanje ima koliko hoću! Ući u taj voz desetak minuta pre polaska bio je podvig. Ništa neuobičajeno, rekli bi stariji prepričavajući iste slike iz prvih posleratnih godina sredine prošlog veka. Mlađi to porede s pakistansko-indijskim vozovima. Ljudi sede ili stoje tik uz vrata pa neće ni da ih otvore. Kažu, nema mesta za iglu. Ipak, vukljajući nekakvu torbetinu, ušao sam, posle preklinjanja da idem na sahranu, u vagon. Prvi kupe sa leve strane obasjan. Sedi sredovečni, podeblji, ćelavi čovek. Sam. Noge opružio preko susednog sedišta. Na sredini onaj vojnički sanduk s pivom i sokovima, ne veći. Iznad svih šest sedišta mesta za prtljag – bez kufera i torbi. Na vratima, švrakopisom ispisano i podvučeno: biffe. Ljubazna molba domaćinu da bar torbe odložimo odbijena je bezdušno sa tri reči: „Ne zanima me”. I tako cele noći. Bez zavese i srama, pod žarkom sijalicom, uživalo je biće zaduženo za bife. U sledećem kupeu, stojim ispred vrata u kome sedi šestoro mladih. Studentska ekipa. Ugasiše svetlo, namestiše laptop i poče bioskop. Na programu seksi ili porno film, svejedno. Nastade žamor u nikotinski zadimljenom hodniku. Vrata kupea se povijaju. Osećam laktove u rebrima. – Ljudi, šta vam je – vičem! Ne obazire se niko. Ćute. Udubili se i gledaju. Moja nevolja s kičmom je ista koliko i njihova, što bi meni bilo lakše. – To je, kume, da ti bolje prođe vreme – smejulji se i šapatom teši me tamnoputa žena pored. Levo od mene, na nekoliko koraka, koliko pogled dopire, devojka plave kose raspravlja se s momkom. U mukloj tišini krcatog barskog voza ćaskaju na – engleskom. Zaneli se i diskutuju nešto. Potrajalo bi to kad, odjednom, prolomi se hodnikom: „Zeno, oćemo li jednu na srpskom”. „Oćemo, neg’ šta ćemo”, ču se gromki odgovor. I poče – pesma. „Pogledaj de, mala moja, mala moja, mala moja, sa prozora je li zora…” Prihvatiše pesmu još neki. Kao u vojsci, posle povratka s vežbe ili logorovanja, od muke, stostruke. Nađe se tu i flaša rakije. Da kruži, pa ko dohvati. Završi se film, putnici popadaše po podu. Kako je ko i koliko mogao. Prepliću se noge, ne zna se čija je koja. Nije važno, i tako je lakše nego stajanje na jednoj nozi. Prolazak do nužnika apsolutno nemoguć. Čak ni kondukterima sviklim na ovakve krkljance. Okomio se narod na njih. Pita ih svašta, poneko i opsuje. Oni ćute, kao zaliveni. Osvajaju teritoriju, santimetar po santimetar. Karte lete preko glava, baterijska lampa je od slabe pomoći. Od Priboja, posle šest sati pakla, nastaje izvesno olakšanje. Vagon je napustilo 14 putnika, neka porodica u crnini. I tu počinje dijalog s domaćinom bifea. – Pošto ti je kafa, debeljko? – provocira omladinac naspavanog šefa bifea. – Za tebe 80 dinara – odgovara on. – A od čega je praviš, života ti? – nastavlja mladić. Umesto njega čuje se glas iz publike: „Od dijamanata, naravno”. Uporni momak nastavlja: – Pošto je pivo? – Samo 120 dinara – usledio je odgovor. – Auuuh – sleže se uzdah, uz dodatak: – Pa ti kao da si u Knez-Mihailovoj ili na Menhetnu. Trebalo je tebe noćas kroz prozor. Ali nisi ti kriv. Propala država ovde se najbolje vidi. Sve nam je tako… – sledila je duboka političko-ekonomska analiza naše stvarnosti. Počeše i mobilni telefoni da zvrče. Na makedonskom, devojka objašnjava sagovorniku: „Još ne stigofme, deka ke bijde”… Na granici kod Prijepolja, polučasovno čekanje pregleda ličnih karata. Kratka vožnja do Bijelog Polja pa opet polučasovni pregled istih dokumenata. Reklo bi se reda radi. U Podgoricu stižemo kasneći dva i po sata. – Dobro došao, u redu je – rekoše mi rođaci – desi se kašnjenje i do 12 časova. I nikom ništa. Povratak istog dana, u četvrtak 24. aprila. Voz iz Podgorice kreće u 21 sat i 10 minuta. Na peronu, oko 21 čas, more ljudi. – Šta se sada događa? – pitam upućene. Ako su studenti otišli iz Beograda, ko sada hrli ka njemu? – Gastarbajteri – stiže odgovor. – Kakvi gastarbajteri, koji su pa sad ti ljudi? – Ti ne znaš. U Budvi, Bečićima i Podgorici radi hiljade i hiljade duša. Najviše iz Makedonije, Srbije i Bosne. Nego, hajdemo unutra, objasniću ti – kaže sagovornik. – Kako? – pitam. – Kako znaš i umeš. Ako uspeš – odgovara on. Ugurali smo se, na jedvite jade. Čak stigli da sednemo i razmenimo misli. U tišini za razliku od hodnika gde, opet, ni za iglu nije bilo mesta. Ukratko. Saznajem da je cena rada građevinskog radnika u bivšoj jugoslovenskoj republici 1,80 evra po satu. Zida se mnogo, na svakom koraku. Crnotravaca nema za lek. Ali, tu je, tvrde, desetak hiljada Makedonaca. I onih iz Valjeva, Loznice, gradića oko Drine. Moji sagovornici su zidari, majstori iz Resnika i Zrenjanina, došavši iz Slavonije, veseli Šumadinac iz Topole. U jednom su bili saglasni: ne daj bože da neki zemljotres opali po ovim prostorima, toliko je nekvalitetna gradnja, mnogo toga bi se pretvorilo u prah i pepeo. Ali, kažu, oni ispunjavaju želje poslodavaca. A oni, opet, gledaju svoj interes. Da uštede na svemu, pa i na materijalu. Rekao sam saputnicima laku noć i pre sna, setio se luksuznog voza „Avala” iz „Železnica Srbije” gde putnici do sedišta stižu gazeći crveni tepih, stjuardese donose kafu i osveženje. Bez gužve i drame. Znači, može i tako. Ali, taj voz putuje za Evropu, a ne na jug. --------------------------------------------------------------- Objašnjenje iz „Železnica Srbije” Ljiljana Rajković, pomoćnik direktora za komercijalne poslove u „Železnicama Srbije”, veli da je gužva 23. aprila bila neplanirana. Kaže da su srpske železnice uvele vanredni voz u četvrtak 24. aprila ka Podgorici i da su sve karte prodate. To što u Crnoj Gori nije bilo vanrednog voza ka Beogradu istog datuma stvar je njihove železnice. Po svemu sudeći ni oni nisu planirali gužve dan-dva uoči Vaskrsa. A narod neka se vozi ako hoće. Niko ga ne tera. Dragan Vlahović objavljeno: 03/05/2008. http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Seksi-film-u-vozu-za-Bar.lt.html
  6. Nov dizel-motorni voz od danas saobraća na relaciji Subotica–Sombor–Subotica Petak, 28. Decembar 2012. "Železnice Srbije" od danas, 28. decembra, uvode u redovan putnički saobraćaj nov dizel-motorni voz ruske proizvodnje na relaciji Subotica – Sombor – Subotica. Prvi polazak nove garniture, po redu vožnje, planiran je iz Subotice u 10 sati i 22 minuta. Novi voz srpskih železnica zameniće stare putničke garniture i saobraćaće četiri puta dnevno iz Subotice za Sombor i to u : 2.59, 7.20, 10.22 i u 14.22 sata. U povratku iz Sombora za Suboticu, voz po redu vožnje polazi u 5.23, 8.48, 11.49 i 16. 48 sati. Ovo je jedna od dvanaest garnitura novih dizel-motornih vozova ruskog proizvođača "Metrovagonmaša" koja je uključena u redovan saobraćaj na srpskim prugama. "Železnice Srbije" prvi put nakon tri decenije kupile su nove vozove zahvaljujući kreditu međunarodne železničke banke "Eurofime" od 43 miliona švajcarskih franaka. Vozovi su namenjeni prevozu putnika u lokalnom i regionalnom saobraćaju na neelektrificiranim prugama i sukcesivno zamenjuju putničke "šinobuse" i "makose", stare preko trideset godina, koje su i dalje u saobraćaju. Nove dizel – motorne garniture zameniće i vozove sa dizel lokomotivama, što će u saobraćajnom i ekonomskom pogledu biti znatno racionalnije i jeftinije. Ruski dizel-motorni voz može da se kreće brzinom od 120 km/h, dvodelan je i ima 120 mesta za sedenje i 126 mesta za stajanje. Opremljen je najsavremenijom opremom, a glavne komponente proizveli su najpoznatiji evropski proizvođači, po svim domaćim i međunarodnim standardima. http://www.zeleznicesrbije.com/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/38608.html
  7. Godišnja konferencija za novinare u "Železnicama Srbije": Štednja i modernizacija – prioriteti za narednu godinu Četvrtak, 27. Decembar 2012. Na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare „Železnica Srbije“, održanoj 27. decembra, o planovima za naredni period govorili su i predstavili se generalni direktor Preduzeća Dragoljub Simonović i izvršni direktori – Predrag Janković i Svetozar Ćapin, koji su pre samo nekoliko dana postavljeni na čelo srpskih železnica. Pored njih, konferenciji je prisustvovao i predsednik Skupštine „Železnica Srbije“ Zoran Anđelković. U svom prvom obraćanju javnosti, generalni direktor Dragoljub Simonović izrazio je spremnost i uverenje da će sa svojim saradnicima, a uz punu pomoć i podršku Vlade Republike Srbije, nastojati da znatno poboljša situaciju u preduzeću u narednom periodu. - Imajući u vidu da su srpske železnice jedan od najvećih i najznačajnijih privrednih sistema u zemlji, s velikim brojem višedecenijskih nagomilanih problema, ovo je veoma ozbiljan i odgovoran posao i predstavlja i čast i profesionalni izazov za sve nas. Pred nama je težak profesionalni i ljudski izazov da nešto promenimo nabolje u ovom kompleksnom sistemu – rekao je Simonović i naglasio da je buduća vizija poslovanja Železnice poboljšanje kvaliteta prevoza, stanja infrastrukture i bezbednosti. - U narednom periodu prioritet nam je povećanje obima i kvaliteta prevoza, kao i maksimalno brza i efikasna realizacija međunarodnih kreditnih sredstava, dobijenih uz garancije Vlade Republike Srbije - rekao je generalni direktor. Na osnovu preliminarnog uvida u poslovanje, „Železnica Srbije“ 2012. godinu završavaju u teškom ekonomskom položaju, s obzirom na stanje u privredi i dalje prisutne efekte ekonomske krize u zemlji. Železnica suočena sa brojnim poteškoćama -Naime, „Železnice Srbije“ u ovoj godini, prema procenjenim podacima, prevezle su 9 miliona 625 hiljada tona robe i nešto više od 15,9 miliona putnika. Obim robnog prevoza u ovoj godini bio je manji skoro za 24 odsto u odnosu na 2011. godinu, dok je transportni prihod od teretnog saobraćaja u 2012. godini bio manji skoro za milijardu dinara u odnosu na lane. Kada je o putničkom saobraćaju reč, skoro dve trećine su putnici iz sistema „BG voza“, dok je u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju prevezeno nešto manje od 5,7 miliona putnika. Realizovani transportni prihodi u putničkom saobraćaju bili su za oko 4 odsto veći u odnosu na prošlu godinu i za oko 10 odsto veći u odnosu na plan. Međutim, iako se „Železnice Srbije“ u javnosti gotovo isključivo procenjuju i mere po putničkom saobraćaju, u strukturi transportnih prihoda čak oko 80 odsto zarađujemo od prevoza robe, pa je veliki pad obima teretnog saobraćaja uticao da kraj godine dočekujemo sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama. Kada na ionako već loše stanje u kojem se železnica nalazi, dodamo sve ove aktuelne poteškoće, više je nego očigledno koliko nam težak zadatak predstoji, rekao je Simonović. On je istakao da je prioritetan zadatak stvaranje uslova za redovno, bezbedno i efikasno funkcionisanje železničkog saobraćaja. Planirano je da „Železnice Srbije“ u 2013. godini prevezu 9,8 miliona tona robe i 16,75 miliona putnika. - Sasvim je izvesno da transportni prihodi i budžetske subvencije neće biti dovoljni da se zadovolje sve potrebe železnice kada je reč o održavanju i investicijama u narednom periodu. Zbog toga je Radna grupa za konsolidaciju ekonomskog položaja železnice održala sastanak, sa ciljem da se za narednu godinu dodatno smanje troškovi i obezbede potrebna finansijska sredstva za funkcionisanje sistema.Prema prvim procenama i potrebama, srpskim železnicama na godišnjem nivou za redovno funkcionisanje nedostaje oko 13 milijardi dinara. Redukcija svih navedenih troškova treba da omogući da se iz sopstvenih prihoda obezbede dodatna sredstva za održavanje i investicije, koja prema planovima za narednu godinu iznose ukupno svega nešto više od 2 milijarde dinara, iako je samo za održavanje voznih sredstava i infrastrukture potrebno čak oko 8 milijardi dinara u narednoj godini. Već sam doneo odgovarajuću naredbu o redukciji svih troškova koji nisu u funkciji saobraćaja i povećanja prihoda i ona je upućena na teretn rukovodstvu i svim zaposlenima. U modernizaciju brže i odlučnije Generalni direktor Dragoljub Simonović govorio je i o najznačajnijim projektima modernizacije, koji će morati da budu realizovani znatno brže i odlučnije nego do sada. -Za to imamo punu podršku države i Vlade Republike Srbije, za to imamo državne garancije i nema nijednog razloga da te projekte ne završavamo kvalitetno, brzo i na vreme. Osnovna pretpostavka njihove realizacije jeste obezbeđivanje potrebnih finansijskih sredstava za troškove koji ih prate, kao što su tehnička dokumentacija ili eksproprijacija, objasnio je Simonović. On je podsetio na najznačajnije projekte modernizacije čija se realizacija očekuje u narednom periodu: modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad (120 miliona evra, Češka eksportna banka), železnička stanica Beograd Centar u Prokopu (25 miliona evra, Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj) kao i ruski državni kredit – 800 miliona dolara (modernizacija i elektrifikacija pruge Beograd – Pančevo, rehabilitacija šest deonica pruge na Koridoru 10 ukupne dužine 111 kilometara, nabavka novih dizel-motornih vozova, izgradnja pruge Valjevo-Loznica, rekonstrukcija srpskog dela pruge Beograd – Bar). -Pored toga, nastavićemo radove na izgradnji deset i po kilometara nove, dvokolosečne, elektrificirane pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin, uključujući i novi most preko Velike Morave, za brzine od 160 kilometara na sat, kao i izgradnju Žeželjevog mosta preko Dunava u Novom Sadu. Počeće realizacija kredita Evropske banke za obnovu i razvoj od 95 miliona evra, koji će biti upotrebljen za modernizaciju pruge Beograd-Rakovica-Resnik, kao i za remont i modernizaciju ukupno 131 kilometra pruge na železničkom Koridoru 10. Već početkom godine biće raspisan tender za nabavku 15 novih višesistemskih elektrolokomotiva iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a mnogo brže moramo realizovati i kredit Evropske banke za obnovu i razvoj od 100 miliona evra, za nabavku oko 25 elektromotornih vozova, - istakao je Simonović. Neophodni stručnost i dobra organizovanost -U situaciji kada nema dovoljno finansijskih sredstava za redovno funkcionisanje i poslovanje železnice, i kada nas očekuju ozbiljni projekti modernizacije i restrukturiranja, kao preduzeće ćemo maksimalno morati da se okrenemo unutrašnjim resursima i potencijalima. Za „Železnice Srbije“ odavno važi pravilo da su železničari njena najveća vrednost. Zadatak novog poslovodstva jeste da takve kadrovske potencijale unutar železnice maksimalno i na najbolji mogući način iskoristi. Od svojih saradnika, ali i svih zaposlenih, zahtevam da najodgovornije i najstručnije obavljaju svoj posao i odgovore svim postavnjenim zadacima. Struka, sposobnost i znanje biće svima u preduzeću najbolja preporuka i o tome sam već i razgovarao sa najbližim saradnicima. Železnica je složen saobraćajni sistem, pa sam svojim saradnicima rekao da politikom mogu da se bave, ali samo van radnog vremena. U „Železnicama Srbije“ moramo imati jedinstvene ciljeve, zadatke i planove. Ako već nemamo dovoljno para, ako su već vozna sredstva stara, a pruge spore, ne smeju nam vagoni biti prljavi, ne smeju zaposleni biti neodogovorni i neprofesionalni prema našim korisnicima, ne smeju nam putnici na zimi i snegu ostajati u vozovima bez grejanja. Za to nam ne treba novac, nego samo dobra organizacija, red i maksimalno ozbiljno i odgovorno obavljanje svih postavljenih zadataka, - zaključio je novoimenovani generalni direktor „Železnica Srbije“ Dragoljub Simonović. http://www.zeleznicesrbije.com/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/38593.html
  8. Drugi pišu | ponedeljak 24.12.2012 | 10:55 Putnici ostavljeni 12 h bez struje Izvor: Blic Beograd -- Stotinak putnika voza koji je iz Beograda išao za Priboj ostavljeni su tokom cele noći sami u pustari bez struje, grejanja, vode i hrane, piše Blic. Zbog zastoja na pruzi, železničari su otkačili lokomotivu od vagona i bez objašnjenja otišli. Po putnike su se vratili tek nakon 12 sati. Kada se lokomotiva otkačila u tom trenutku svi vagoni ostali su bez struje i grejanja. Putnici su ostali sami, a kada je pala noć postalo je još gore. Jedan od putnica pomenutog voza Slađana N. za Blic kaže da su se železničari pokupili i otšili, rekavši samo putnicima da je neki zastoj i da će se to brzo rešiti. Međutim, drama putnika trajala je 12 sati. Okolo nije bilo ni jedne kuće pa nisu mogli nikome da se obrate za pomoć. Prema njenim rečima, nakon nekoliko sati čekanja, putnici su počeli sami da zovu lokalne stanice i traže pomoć. Slađana N. kaže da su zvali policijsku stanicu Valjevo, ali da im je muškarac koji se javio, nakon pitanja da li on treba da dođe, spustio slušalicu. Zvali su i železničku stanicu u Kosijeriću ali im se niko nije javljao na telefon, dok ih je žena iz stanice u Požegi takođe ironično pitala da li ona treba da dođe i donese im vode i hrane. Voz na liniji Beograd- Požega krenuo je sa početne stanice prošle nedelje u 19 časova. U Požegu, do koje se putuje tri ipo sata, voz je stigao tek sutradan u sedam ujutro. Slađana N. Kaže da su se putnici pred zoru smrzli i da smatra da neko mora da odgovara za takvo ponašanje zaposlenih u Železnici. "Ovde nije reč o sporosti voza ili kvaru, već o neodgovornom ponašanju", kaže ona. U Železnicama pak imaju objašnjenje za takve događaje, koji su, kako kažu, po propisima. "Po železničkim propisima, da bi se sa otvorene pruge pokrenuo teretni voz koji je bio u defektu, otkačena je lokomotiva putničkog voza koji je prvi stigao na lice mesta. A to je bio putnički voz koji je u 19.05 sati krenuo iz Beograda za Priboj", kažu iz Železnice. Iz ŽS se izvinjavaju putnicima zbog pretrpljenih neprijatnosti i dodaju da se sve okolnosti ovog događaja ispituju. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=24&nav_category=206&nav_id=671725
  9. Vlada postavlja partijske direktore Direktori „Železnica“ i „Kolubare“ izbegli konkurs Bojana Anđelić | 24. 12. 2012. - 06:15h | Direktori RB „Kolubare” Milorad Grčić i „Železnica Srbije” Dragoljub Simonović, obojica visoki funkcioneri Srpske napredne stranke, izbegli su konkurs za izbor direktora tih preduzeća. Njihove rukovodeće funkcije potvrdila je Vlada Srbije u petak, samo nekoliko dana pre stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima (25.decembar) koji predviđa izbor vodećih ljudi javnih i državnih preduzeća isključivo preko konkursa. Milorad Grčić, koji je u javnosti postao poznat kao čovek koji se veći deo života bavio ugostiteljstvom pa i vođenjem pečenjare, direktorsku fotelju u jednom od najznačajnijih državnih firmi „Kolubari” zauzeo je pre više od dva meseca. Tada je bio imenovan za vršioca dužnosti. Prema saznanjima „Blica“, iako se oko njegovog izbora digla velika prašina, pre svega zbog njegovih kvalifikacija i iskustva, njegovu funkciju je potvrdila Vlada Srbije u petak. Time je Grčić izbegao konkurs koji predviđa novi zakon. „Blic“ je pokušao da dobije komentar od novog direktora „Kolubare”, ali on juče nije odgovarao na naše pozive. Isti dan izabran je za direktora i njegov stranački kolega Dragoljub Simonović. Novi direktor „Železnica“ za „Blic” kaže da on nema problem s tim što je izabran mimo konkursa. - To je odluka Vlade Srbije i očigledno su oni mislili da je tako najbolje. Što se mene tiče, ja ne bih imao problem da učestvujem na konkursu za direktora. Kvalifikovan sam, i to mogu da radim - kaže Simonović, koji je po struci diplomirani ekonomista. Iako je visoki partijski funkcioner Srpske napredne stranke koja se javno zalagala za departizaciju, njega priča o tome sada ne zanima. - O tome neka govore političari. Ja se ne bavim stvarima koje nisu u mojoj nadležnosti. Tu sam da vodim preduzeće i time ću da se bavim - kaže Simonović. S ova dva poslednja imenovanja, jasno je da aktuelna vlast hvata poslednji voz za postavljanje svojih partijskih direktora. Prvi, a kako se ispostavilo ne i poslednji, direktor izabran bez konkursa bio je Milan Krkobabić iz PUPS-a koji je preuzimajući PTT poručio da njega priča o departizaciji ne zanima i da ta obećanja treba da ispune stranke koje su ih davale. U međuvremenu je svoju fotelju u „Srbijagasu“, opet bez konkursa, učvrstio i socijalista Dušan Bajatović, čija se stranka takođe zalagala za departizaciju. Na poslednja imenovanja direktora reagovala je Liberalno-demokratska partija (LDP) u kojoj smatraju da su naprednjaci i njihovi koalicioni partneri time ponovo ponizili Srbiju. - Imenovanjem Simonovića, kao i Radoša Ljušića za direktora „Službenog glasnika“, naprednjaci su nastavili agresivni desant na javna i državna preduzeća postavljajući partijske jurišnike na čelo firmi od vitalnog značaja za zemlju - poručili su iz LDP. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/359377/Direktori-Zeleznica-i-Kolubare-izbegli-konkurs
  10. Voz iz Bara kasnio šest sati, ka Vojvodini samo jedna autobuska linija B.D. | 09. 12. 2012. - 12:21h 20:11h | Sneg koji od juče neprekidno pada sem problema u gradskom i prigradskom prevozu, izazvao je zastoje i u saobraćanju vozova i autobusa u međugradskom prevozu, a najveći problemi su u saobraćaju sa gradovima u Vojvodini. Trenutno, otkazani su svi polasci za gradove u Vojvodini, osim jedne linije za Novi Sad i Suboticu koja ide autoputem na svakih sat vremena. Takođe, voz iz Bara stigao je u Beograd sa zakašnjenjem od 6 sati i 20 minuta. Međugradske linije uredno saobraćaju, sem onih koje idu za Vojvodinu. Otkazani su svi polasci za Sombor. Od 18 časova krenuli su polasci za Zrenjanin. Najkritičnijen su linije koje saobraćaju sa Bačkom, a i polasci za Suboticu su redukovani. Stari put za Novi sad ne radi. Saobraćaj prema ostalim gradovima u Srbiji i regionu odvija se za sada bez većih problema. Iz Glavne železničke stanice Beograd kažu da od jutros svi vozovi kasne u dolasku. Vozovi iz Vojvodine dolaze sa zakašnjenjem od tri sata, a voz iz Bara kasnio je čak 380 minuta. Osim ovog voza kasnio je i voz iz Subotice i to 80 minuta, kao i iz Budimpešte oko sat vremena, dok je voz iz Ciriha stigao na vreme. Intersiti voz za Suboticu koji je trebalo da krene u 17 časova kasni 160 minuta, a polazak za Šid u 18:30 kasni 70 minuta. Osim u dolasku vozovi su jutros kasnili i u odlasku ali znatno manje. Tako su vozovi za Prijepolje i Skoplje kasnili svega po 15-20 minuta. Prigradski saobraćaj takođe je u problemu jer su zbog velike količine snega na kolovozu prekinute ili usmerene ka starim okretnicama linije 33, 39, 303, 304, 521, 522 i druge. http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/357101/Voz-iz-Bara-kasni-sest-sati-otkazani-polasci-autobusa-u-Novi-Sad-i-Suboticu
  11. Puštena u rad remontovana pruga Štitar – Petlovača, na pravcu Ruma-Šabac-Loznica Petak, 07. Decembar 2012. „Železnice Srbije", povodom stupanja na snagu novog železničkog reda vožnje 9. decembra 2012. godine, pustile su danas (7.decembra) u sobraćaj remontovanu deonicu pruge Štitar – Petlovača, na železničkom pravcu Ruma-Šabac-Loznica-državna granica. Generali direktor "Železnica Srbije" Milovan Marković sa saradnicima, nakon obilaska rekonstruisane pruge, održao je konferenciju za novinare u železničkoj stanici Šabac. - Pruga Štitar-Petlovača rekonstruisana je kako bi bila povećana njena propusna moć i bezbednost saobraćaja, kako bi se kroz povećanje najveće dozvoljene brzine omogućio brži protok ljudi i roba na ovom pravcu, a samim tim i povećala konkurentnost u odnosu na druge vidove prevoza, rekao je generalni direktor Milovan Marković na konferenciji za novinare i dodao. - Iskustva stečena u realizaciji ovog projekta biće korišćena kao smernica za buduće radove na poboljšanju stanja većine regionalnih pruga u Srbiji, i to isključivo iz sopstvenih sredstava, tzv.stepenastim korišćenjem polovnog kolosečnog materijala koji će se dobijati modernizacijom 111 kilometara magistralnih pruga zahvaljujući sredstvima iz ruskog kredita. Govoreći o remontu deonice Štitar-Petlovača Milan Maksimović, direktor Direkcije za infrastrukturu "Železnica Srbije", istakao je da je remontovano ukupno 14.290 metara (oko 14,3 kilometara koloseka), a radovi su trajali od 28. marta do 2. decembra ove godine. Urađen je savremeni kolosek umesto postojećeg, a brzina vozova povećana je na maksimalnih 80 kilometara na sat, umesto dosadašnjih 20 kilometara na sat. Uz to, i osovinsko opterećenje pruge povećano je na 22,5 tona po osovini, čime je omogućen veći i značajniji robni železnički transport na ovom pravcu. U kapitalni remont ove pruge, po rečima Maksimovića, uloženo je oko 1,5 miliona evra finansijskih sredstava, a radove je izvelo novosadsko preduzeće „ZGOP“, specijalizovano za remonte i gradnju pruga. Prilikom remonta ugrađeno je skoro 24 hiljade pragova, zamenjeno 28 i po kilometara šina i dve skretnice, utrošeno skoro 20 hiljada kubika tucanika, demontirana postojeća i položena nova kolosečna rešetka, urađeno mašinsko rešetanje zastorne prizme i mašinsko regulisanje koloseka, a u saradnji sa Direkcijom za puteve Grada Šapca uređeno je i ukupno jedanaest putnih prelaza na ovoj deonici. Pri remontu je korišćen polovan kolosečni materijal koji je obezbeđen iz sopstvenih rezervi, bez angažovanja dodatnih novčanih sredstava, što je u velikoj meri pojeftinilo realizaciju čitavog projekta. Naime, za remont ove regionalne pruge korišćen je kolosečni materijal dobrog kvaliteta, koji je zamenjen i sačuvan prilikom remonta magistralnih pruga u prethodnom periodu. Tako će zahvaljujući ruskom kreditu od ukupno 800 miliona dolara, biti remontovano i šest deonica na Koridoru 10. Jedna od tih deonica je i osamnaest kilometara duga pruga Golubinci – Ruma, čiji je kapitalni remont planiran za 2013. godinu. Kolosečni materijal koji bude zamenjen na ovoj magistralnoj pruzi Koridora 10 biće u narednoj godini korišćen za kapitalni remont regionalne pruge Petlovača – Lešnica, na pravcu Ruma-Šabac-Loznica. Kapitalnim remontom ove deonice duge petnaestak kilometara tokom naredne godine, biće stvoreni uslovi da po redu vožnje 2013/2014, koji će stupiti na snagu 14. decembra 2013. godine, bude uspostavljen lokalni putnički železnički saobraćaj između Rume i Loznice. Danas se lokalni putnički železnički saobraćaj na ovom pravcu odvija na deonici Ruma – Šabac. Po novom redu vožnje, od 9. decembra, između Rume i Šapca saobraćaće radnim danima po šest vozova, a vikendom po četiri voza dnevno. Iz Rume će vozovi radnim danima za Šabac polaziti u: 5.05, 7.20,12.05,15.05,17.25 i u 19.15 sati, a iz Šapca za Rumu u: 6.00, 8.20,13.00,15.50,18.20 i u 20.15 sati. Vikendom prvi i poslednji od ovih polazaka iz Rume i Šapca neće saobraćati. "Železnice Srbije“ donele su odluku da jedna od dvanaest novih dizel-motornih garnitura ruske proizvodnje po novom redu vožnje saobraća upravo između Rume i Šapca. Garnitura će biti uključena u saobraćaj čim sve dozvole budu obezbeđena, nakon čega će novi vozovi zameniti nekoliko decenija stare šinobuse koji danas saobraćaju između Rume i Šapca. Na taj način putnicima iz ovog regiona biće ponuđen znatno kvalitetniji, udobniji, redovniji i efikasniji železnički prevoz nego do sada Podsećamo da su srpske železnice prvi put nakon punih trideset godina kupile nove vozove zahvaljujući kreditu međunarodne železničke banke „Eurofime“ od 43 miliona švajcarskih franaka. Reč je o dvanaest novih dizel-motornih vozova ruske proizvodnje, od kojih je jedanaest već stiglo u Srbiju, a dolazak poslednje se očekuje do kraja godine.. Reč je o dvodelnim vozovima namenjenim prevozu putnika u lokalnom i regionalnom saobraćaju na neelektrificiranim prugama. Voz ima 120 mesta za sedenje i 126 mesta za stajanje i opremljen je najsavremenijom opremom, a glavne komponente proizveli su najpoznatiji evropski proizvođači, po svim domaćim i međunarodnim standardima. Voz može da se kreće brzinom od 120 km/h. Kada je reč o teretnom železničkom saobraćaju, na pruzi Ruma-Brasina-Zvornik prošle godine prevezeno je ukupno oko 840 hiljada tona robe, dok je ove godine na tom pravcu železnicom transportovano nešto manje od 600 hiljada tona robe. Remont pruge Štitar – Petlovača, kao i planirani remont deonice Petlovača – Lešnica, na taj način svakako će u velikoj meri doprineti bržem i kvalitetnijem robnom transportu na ovom pravcu i povećanju konkurentnosti u odnosu na druge vidove prevoza, a na taj način i povećanju obima rada i prihoda u teretnom saobraćaju. http://www.zeleznicesrbije.com/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/38070.html
  12. Spisak svih kreita i novosti u vezi sa ŽS, imate u u temi http://www.zeljeznice.net/forum/index.php?/topic/12171-s-eleznice-srbije/
  13. Kamata od 4,1 odsto na 800 miliona dolara Ruski kredit nije bratski, skuplji od zajma iz Kine i EU Snežana Krivokapić/Katarina Marković | 30. 11. 2012. - 20:20h | Ruski kredit za železnicu od 800 miliona dolara koji je pre neki dan odobren Srbiji nije “bratski”, kako visoki zvaničnici definišu odnose dve zemlje, jer bi nas manje koštalo da smo se zadužili kod evropskih razvojnih banaka, a i skuplji je od kredita koje Srbija već otplaćuje. Nadležni, međutim, tvrde da je u tom paketu Srbija dobila i opremu za železnice. - Izvojevao sam bolje uslove nego što je prvobitno bilo predviđeno jer smo se izborili za fiksnu kamatu i duži rok otplate - ovako je juče Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, poslanicima obrazlagao uslove pod kojima se Srbija zadužila. On je pojasnio da će kredit čija je kamatna stopa 4,1 odsto na godišnjem nivou biti otplaćen do 2031. godine uz grejs period od četiri godine. Primera radi, kineski kredit za izgradnju mosta Zemun-Borča Srbiju manje košta jer se zadužila pod fiksnom kamatom od tri odsto, dok je EBRD finansirao „Puteve Srbije“ za radove na autoputu i most kod Beške pod kamatom koja je trenutno niža od dva odsto. Ekonomista Vladimir Gligorov tvrdi za “Blic” da je ovaj kredit skup u odnosu na pozajmice koje daju Svetska banka i druge evropske razvojne banke za infrastrukturne projekte, ali da bi dodatno mogao da ga poskupi i rast dolara prema evru. - Ako bi dolar ojačao u odnosu na evro oko pet-šest odsto u narednim godinama, što nije nemoguće, kamatna stopa po kojoj bi se ovaj kredit otplaćivao bila bi 10 odsto - tvrdi Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On kaže da ovo sigurno nije najpovoljniji kredit koji smo dobili. - Mnogo je, međutim, problematičnije da li će investicije u železnicu opravdati namenu kredita, da li će se na kraju isplatiti - pita se Arsić. Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, kaže za “Blic” da je ovaj kredit veoma povoljan jer će Srbija u istom paketu dobiti i opremu za železnicu. - I ja sam skeptičan kod komercijalnih kredita koje daju druge države, ali ovde se ne radi o klasičnom zajmu. Sa ovim sredstvima mi dobijamo rusku opremu koja je vrlo dobra - šine za železnicu koje nose čak 30 odsto investicije, zatim smo dobili 30 vozova - kaže Mrkonjić. On tvrdi da smo i uzeli neki drugi kredit, na primer od Svetske banke, opet bismo od Rusa ili nekog drugog morali da kupujemo opremu. - I neka mi neki ekonomista sad objasni šta bismo time dobili! - zaključuje ministar. Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da je pozitivno to što će se obnoviti železnica. - Ali nije svejedno kolika je kamatna stopa, da li je ona dva, tri ili četiri odsto. Taj dug neće opteretiti železnicu, već državu - ističe za “Blic” Dugalić. Iako se do juče najavljivalo da bi Rusija svakog trenutka mogla da aminuje i kredit od milijardu dolara namenjen Srbiji za podršku budžeta, od toga, kako stvari stoje, neće biti ništa u skorije vreme. Mlađan Dinkić je juče u parlamentu rekao da još uvek nisu krenuli tehnički razgovori oko kredita. Kredit podržavaju Bekuta i Lukas Dok smo razgovarali sa ministrom, on se nalazio u društvu pevača Ane Bekute i Ace Lukasa. “Evo dobacuju da podržavaju kredit”, pojasnio je Mrkonjić. http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/355620/Ruski-kredit-nije-bratski-skuplji-od-zajma-iz-Kine-i-EU
  14. Početkom decembra završni pregovori o ruskom kreditu za modernizaciju srpskih železnica Četvrtak, 29. Novembar 2012. Početkom decembra u Srbiji će biti održani naredni razgovori između predstavnika "Železnica Srbije" i ruske strane u vezi sa realizacijom ruskog državnog kredita od 800 miliona dolara za modernizaciju srpskih železnica. Na sastanku će se voditi završni pregovori na pripremi i definisanju generalnog izvođačkog ugovora, koji obuhvata svih pet projekata čije je finansiranje planirano iz ruskog kredita, kao i posebnog ugovora za modernizaciju pruge Beograd – Pančevo, kojim će biti definisana vrednost i svi detalji ovog projekta. Nakon što je Rusija 23. novembra i zvanično donela odluku da Srbiji odobri kredit od 800 miliona dolara za modernizaciju železnice, "Železnice Srbije" očekuju da će tokom decembra biti potpisan i međudržavni sporazum između dve zemlje, a da će u Skupštini Srbije biti ratifikovan početkom 2013. godine. Na taj način, nakon potpisivanja posebnog ugovora za modernizaciju pruge Beograd – Pančevo i ratifikacije međudržavnog sporazuma u Skupštini Srbije, steći će se uslovi da 1. marta 2013.počnu radovi na ovoj deonici.Modernizacija pruge Beograd – Pančevo obuhvata rekonstrukciju ove deonice u dužini od oko 15 kilometara, uključujući i izgradnju drugog koloseka u dužini od 1,6 kilometara, sa elektrifikacijom na deonici Pančevački most – Pančevo glavna. Ovaj projekat obuhvata i rekonstrukciju postojećeg koloseka i infrastrukture u stanicama Krnjača, Ovča, Pančevački most, Krnjača most i Sebeš, uključujući i most preko reke Tamiš, dve stanice, dva stanična perona, 5 novih mostova,jednu ukrsnicu, vučnu podstanicu Pančevo i ranžirnu stanicu Krnjača. Pored toga, u toku su pregovori o komercijalnim aspektima nabavke novih dizel- motornih vozova ruske proizvodnje i očekuje se da ovi razgovori uspešno budu okončani početkom 2013. godine. "Železnice Srbije" već su do sada kupile dvanaest ovakvih dizel-motornih vozova ruskog proizvođača "Metrovagonmaša", zahvaljujući kreditu međunarodne železničke banke "Eurofime", pa će nabavka dodatnih garnitura iz ruskog kredita u velikoj meri unaprediti kvalitet i ponudu srpskih železnica u lokalnom putničkom saobraćaju, posebno na neelektrificiranim prugama. Iz ruskog kredita za nabavku novih dizel-motornih vozova opredeljeno je 100 miliona dolara. Kada je reč o obnovi šest deonica na Koridoru 10, u ukupnoj dužini od oko 111 kilometara, glavni projekti i sva druga potrebna dokumentacija biće završena do kraja godine za svih šest deonica, tako da će radovi moći da počnu već u proleće 2013. godine. Radovi će najpre početi na deonici Golubinci – Ruma (17,9 km), a tokom naredne godine odvijaće se i na deonicama Sopot-Kosmajski Kovačevac (18,4 kilometara), i Mala Krsna-Velika Plana (29 kilometara). U drugoj fazi gradiće se preostale tri deonice na Koridoru 10 i to južno od Niša: Vinarce-Đorđevo (15 kilometara), Vranjska Banja-Ristovac ( 17,7 kilometara) i Bujanovac-Bukarevac (13,8 kilometara), a radovi na ovim deonicama počeće 2014. godine. Podsećamo da je ruskim kreditom vrednim 800 miliona dolara predviđena realizacija pet projekata modernizacije srpskih železnica. U prvoj fazi radiće se modernizacija pruge Beograd – Pančevo, nabavka novih dizel-motornih vozova i obnova šest deonica na Koridoru 10, u ukupnoj dužni od oko 111 kilometara. U drugoj fazi planirana je izgradnja pruge Valjevo – Loznica i rekonstrukcija 200 kilometara srpskog dela pruge Beograd – Bar. Za izgradnju pruge Valjevo-Loznica glavni projekat je urađen krajem maja ove godine, a u toku su aktivnosti na eksproprijaciji, a zatim i na dobijanju građevinske dozvole. Kada je reč o rekonstrukciji barske pruge kroz Srbiju, u toku je definisanje projektnih zadataka. Kredit od 800 miliona dolara Srbija će sukcesivno "povlačiti" u roku od pet godina, uz godišnju kamatu od 4,1 odsto. Na svaku potrošenu kreditnu tranšu, grejs period je četiri godine, a nakon toga rok otplate 10 godina. Definisano je da će sa 30 odsto radnika i materijala učestvovati srpska, a sa preostalih 70 odsto ruska strana, kao i da će učešće srpske strane u kreditu biti 15 odsto. Maksimalan rok za završetak svih radova je pet godina. http://www.zeleznicesrbije.com/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/37906.html
  15. Po novom redu vožnje samo jedan međunarodni putnički voz između Srbije i Hrvatske Četvrtak, 29. Novembar 2012. - Četiri para vozova u saobraćaju između Srbije i Hrvatske neće saobraćati po novom redu vožnje od 9. decembra, zbog odluke Hrvatskih železnica da zbog nerentabilnosti u međunarodnom saobraćaju ukinu čak 46 vozova. Razlozi za ovakvu odluku Hrvatskih železnica – Putničkog prevoza su ekonomske prirode. Oni su se odlučili za ovakve mere rukovođeni ekonomskim razlozima i finansijskim pitanjima, odnosno pitanjima isplativosti pojedinih međunarodnih linija. Naime, Putnički prevoz Hrvatskih železnica je ponudio da bez naknade saobraćaju dva jutarnja voza iz Beograda i to za austrijski Filah (210/211) i Cirih (414/415), dok je za ostalih tri, i to za Zagreb (412/413), Sarajevo (450/451) i večernji voz za Filah (314/315) tražio da se plati velika naknada. Za našu stranu to nije bilo prihvatljivo, jer smo smatrali da nema nikakvog razloga da imamo dva „jutarnja“ voza i ništa više. Naročito zbog činjenice da bi jutarnji voz (210/211) iz Beograda za Filah trebalo da kreće u 5:00 časova, a povratak u naš glavni grad stiže u 23:48. Sa takvim vremenima polaska i dolaska voz bi imao zanemarljiv broj putnika, a samim tim bi i ostvareni prihod bio višestruko manji od troškova, - kaže direktor Sektora za prevoz putnika "Železnica Srbije" Dragan Stanković, povodom ukidanja četiri para vozova između Srbije i Hrvatske, po novom redu vožnje koji stupa na snagu 9. decembra ove godine i važi do 14. decembra 2013. Tako je u međunarodnom putničkom železničkom saobraćaju sa Hrvatskom po novom redu vožnje ostao jedino voz između Beograda i Ciriha (414/415), za koji se neće plaćati novčana nadoknada za pristup železničkoj infrastrukturi. Prema Stankovićevim rečima, Hrvatske železnice su navedene linije između Beograda i Zagreba (412/413), Beograda i Sarajeva (450/451) i večernji voz između Beograda i Filaha (314/315) procenile kao nerentabilne i odlučio se za njihovo ukidanje (ukoliko se ne plati), rukovođen racionalizacijom poslovanja, visokim troškovima, a malim prihodima. Pojedini od vozova koji će biti ukinuti mogli su ostati u saobraćaju i po novom redu vožnje, da su se zainteresovane železničke uprave saglasile sa plaćanjem troškova vožnje vozova hrvatskim prugama (tzv. naknada za pristup železničkoj infrastrukturi HŽ-u). -Primera radi, da bi u saobraćaju i po novom redu vožnje ostao voz između Beograda i Sarajeva, zainteresovane železničke uprave (Železnice Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH) trebalo bi da na godišnjem nivou izdvoje iznos od oko 677 hiljada evra, za korišćenje 87 kilometara hrvatskih pruga. "Železnice Srbije", ali ni druge železničke uprave na ovom pravcu nisu imale ekonomski interes da ovu liniju očuvaju i u novom redu vožnje. Treba istaći da je naša strana, kroz niz kontakata i sastanaka, kako na nivou železnica, tako i na nivou resornih ministarstava, insistirala kod Hrvatskih železnica da u saobraćaju, kao minimum ponude ostanu dva para vozova,i to po jedan dnevni (za Cirih 414/415) i noćni voz (za Filah 314/315).Na žalost nismo do sada naišli ni na kakvo razumevanje od Hrvatskih železnica, objašnjava Dragan Stanković, direktor Sektora za prevoz putnika. -"Železnice Srbije" su krajem prošle godine, upravo zbog previsokih naknada za korišćenje železničke infrastrukture u drugim državama (Italija, Austrija), ostale bez pojedinih direktnih međunarodnih železničkih linija. Tako su Italijanske železnice od Madjarske tražile godišnju naknadu od milion evra za voz koji je saobraćao između Budimpešte i Venecije (sa direktnim kolima iz Beograda za Veneciju), što su Madjarske železnice prve godine ispunile, ali su već druge godine odustale, pa je i Srbija ostala bez direktne veze sa Italijom. Naknada za pristup železničkoj infrastrukturi razlog je što danas između Slovenije i Italije nema putničkih vozova, a Rumunske železnice su pristale tokom 2012. godine da plaćaju Austrijskim železnicama samo naknadu četiri meseca godišnje (tokom letnje sezone) za voz „Dačija“ do Beča, pa je pored ostalog zbog toga i Beograd ostao bez direktne železničke veze sa Austrijom, - objašnjavaju u Sektoru za prevoz putnika "Železnica Srbije". Železnice u Evropi, naime, sve više predstavljaju ekonomske, tržišno orjentisane poslovne sisteme, zasnovane na ostvarivanju prihoda. Države svuda u Evropi subvencionišu putnički železnički saobraćaj (putem tzv. "obaveze javnog prevoza", koja obuhvata budžetsku nadoknadu železnici između realne, ekonomske cene prevoza i cene koju plaćaju putnici), ali negde ona obuhvata celokupan saobraćaj, negde samo unutrašnji, a negde i međunarodni. Do nedavno su evropske železničke uprave u međunarodnom saobraćaju preuzimale troškove korišćenja infrastrukture svaka na svojoj teritoriji za čitave vozove koji njihovim prugama saobraćaju, ali danas postaje gotovo redovna praksa da se naplaćuje nadoknada za korišćenje železničke infrastrukture od zainteresovanih železnica, a države u sve manjoj meri subvencionišu međunarodni putnički saobraćaj. Najdrastičniji primer u Evropi su Grčke železnice, koje su pre par godina ukinule svoj celokupan međunarodni putnički železnički saobraćaj, jer je procenjeno da je nerentabilan i ekonomski neisplativ. Inače, prosečna godišnja nadoknada za korišćenje železničke infrastrukture za jedan par vozova u evropskim državama kreće se između 800 hiljada i milion evra. „Železnice Srbije“ još uvek nisu počele da naplaćuju nadoknadu za korišćenje železničke infrastrukture, jer još uvek nisu doneti svi normativni propisi i podzakonska akta za tako nešto. Upravo proces restrukturiranja srpskih železnica koji je u toku (osnivanje akcionarskog društva, razdvajanje infrastrukture i prevoza, osnivanje novih društava) ima za cilj prilagođavanje poslovanja "Železnica Srbije" evropskim standardima, nakon čega će biti stvoreni uslovi da i srpske železnice posluju na ekonomskim, tržišnim osnovama, uključujući i naplatu nadoknade za pristup infrastrukturi, ali i naplatu prihoda po osnovu tzv. „obaveze javnog prevoza“ (razlike između realne cene koštanja prevoza i cene vozne karte koju plaća putnik). http://www.zeleznicesrbije.com/system/sr-latin/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/37892.html
×
×
  • Create New...