Sova77

Bravo, zemlak moj! Fala bogu da je na forumu negdo gdo nije tak len kakti ja. Sam se lani navuletje sprešataval po batinske štreke i kipece delal ampak nis niš na foruma del kajti sem imel plan i druge bivše štreke okol Konjščine obiti i onda se vu jednu reportažu deti. Narafski da me je realizacija največ zeznula. Ono kaj su meni pripovedali je da je rudnik vu Batine delal jake kratke a sigurne menjše od tri leta kajti ga je voda poplavila a gdaj su rudnik zaprli ni štreke im nije več trebale. Tragof nasipa od štreke poklam ceste Konjščina Zl. Bistrica se več nevidi ar su prije dva-tri leta gospoda z Hrvatskih Vod išli zmeliorirati potek Batinu i onda su lepi komad nasipa zrušili. A evo par kipecov z moje arhive: Ovak je nastamba zgledala gdaj su ju delali. Do ovud je pruga peljala: zgrada separacije rudnika vu Batine. Po te konstrukcije je išlo nekaj kaj je vleklo vuglen na vrh separacije, si mislim da je bila traka ali još moram pitati nekog gdo bolše zna. Če sam dobre pogodil, tu bi kipali vuglen z vagončekof na traku. Če nisam - nič. Sam i male svoju skicu bivših okolkonjščinskih štrek popravil. Imate ju tu: Štreke na specijalki.

Naša Velikogrđevačka ljepotica ima i sestru blizanku u Zagorju, mam ispod one velke gore, Ivančica kaj se zove: Sali, hvala ti što si nam otkrio lokacije Mađarica u Hrvatskoj.

Hvala na recenzijama, pojašnjenjima i ispravkama Mi smo išli do Velikog Grđevca na prepad. Nismo zatekli nikoga blizu parka, mlin i lokomotiva su bili zaključani. Pretppostavljam da ako bi netko uhvatio kustosa/čuvara, mogao bi i ući u lokomotivu. Glede sjedala u baatovima kojima sam se truckao '90-'94, velika većina je bila opremljena sjedalima od smeđeg skaja, kakva se vide na slici. Nekolicina je još imala drvene klupe. Te smo od milja zvali "Texas". Povremeno se pojavljivao i jedan drvenjak koji nije imao pregrade unutar vagona niti naslone za glavu. Ali nas je i HŽ katkad znao razveseliti "kupejcem" - baatom sa kupeima u kojem su sjedla bila presvučena crvenim plišem.

Nedavno sam u novinama pročitao tekst o spomen parku Mate Lovraka u Velikom Grđevcu. U njemu je na kratkom odsjeku pruge postavljena kompozicija nalik onoj iz "Vlaka u snijegu" i pored nje je mlin poput onog iz "Družbe Pere kvržice". Kako mi je stariji klinac lud za vlakovima, pala je odluka da se to mora istražiti. U subotu se poklopio moj slobodni dan i povoljno vrijeme te se naša mala družina zaputila put Grđevca. Pored ribnjaka nas je dočekala jedna prekrasna Mađarica, upregnuta u tri vagona, koj bi po meni, dosta neiskusnom, trebali biti Baatovi pa me malo zbunjuje oznaka Bs na njima. Pretpostavio sam da će vlak klincima dati pola sata zabave. Ispalo je da slabo poznajem svoju djecu: dva sata su trčkarali oko vlaka, penjali se u vagone, silazili s vlaka, glumili smo da putujemo, igrali smo se putnika i konduktera. Ono što je mene oduševilo je ovo: Dragi moji mlađi railfanovi, ovako je izgledala unutrašnjost zagorskog cuga kakvu sam je upoznao kao klinac u ranim osamdesetim i takvi su se vagončeki po mojoj evidenciji vozili po našoj štreki negdje do kraja devedesetih. Na ovakvim sam klupama proveo lijepi dio svojih tinejdžerskih godina, napisao mnoge zadaće na putu u školu, mnoga se je partija bele otkartala na torbi koju bi po četvorica držala na svojim koljenima a o pucama iz varaždinske medicinske škole da vam ne pričam... ah, gimnazijski dani. Meni izgleda da je HŽM nenamjerno napravio genijalnu stvar postavivši ovu kompoziciju daleko od uobičajenih staza oportunističkih huligana te je ona u daleko boljem stanju od vandaliziranog Samoborčeka. Još bi bilo bolje da se nalazi u nekom pristupačnijem mjestu, iza ograde uređenog željezničkog muzeja ali bojim se da ćemo realizaciju tog plana prepustiti boljoj budućnosti.

Stanley, hvala na prekrasnom putopisu! Čak i da nisam konjščanski lokalpatriot, rako bih: bravo! Samo jedna mala digresija: Zagorski jezik ne poznaje č i ć. Kao i u Slovenskom, kod njega je sve tvrdo. E kad smo mi Zagorci ipak odlučili da smo Hrvati, pristali smo na č/ć i ije/je. Pojavile su se dvije škole gramatičkog mišljenja: prva je da sve riječi koje završavaju na -ćina moraju imati meko ć. Ja sam ipak skloniji drugoj: da glas ovisi o glasu iz kojeg je tvoren: dakle Hrašćina od hrast ali Konjščina od Konjski.