Jump to content


Donacija

Opcije potpore stranici zeljeznice.net
Ako posjedujete kriptovalute, možete donirati i na adrese:

3P2r8a7BMvRiRppZXcQdYiGguhN4iHAWTA3 - WavesPlatform

0x630394fcfd4d4b5f6847dd071b0841c25a2bcad7 - Ethereum

1C1f1kP6uL9Bqxi1r8TA4FHGpJ7D2GMtmi - Bitcoin

Za više informacija pogledajte iduću poveznicu: http://goo.gl/Elo84w

jz 363

Member Since 26.04.2008. - 12:30
Offline Last Active 18.08.2019 23:31

Topics I've Started

Porto 2018 - o tramvajima i ostalim detaljima

18.04.2018. - 23:41

Sticaj (službenih) okolnosti odveo me je krajem 2. meseca na jednonedeljni put u Portugaliju i Španiju, pri čemu je prvi deo puta uključio turistički obilazak Port(o)a. Vremena je bilo za obilazak, kako kulturno-istorijskih znamenitosti, tako i tehničko-transportnih. Po povratku kući, bilo je potrebno nešto vremena da se utisci slegnu (zapravo glava ohladi), kako bih mogao da ih koncizno razvrstam. I podelim s poštovanim auditorijumom.

 

Porto se smatra četvrtim najvažnijim mestom Iberijskog poluostrva, posle Madrida, Barselone i Lisabona. Upućeniji će, međutim, reći da je po lepoti (čak) koje mesto iznad. Sklon sam da im poverujem. Elem, informišući se o samom gradu pre puta, potrudio sam se da saznam kakve ga sve znamenitosti krase, kao i da li je u transportnom smislu interesantan. I brzo sam se obradovao saznavši da Porto ima čak dva tramvajska sistema – stari i novi (ovaj drugi se zapravo smatra metroom).

Nakon trosatnog leta, u Porto sam stigao u večernjim časovima – par kolega smo od aerodroma do centra grada stigli metroom i na izlasku iz stanice rešili da (uprkos svim mapama i navigatorima) na ulici priupitamo nekog „lokalnog“ za putanju do hotela. Ispostavilo se da je prva osoba na koju smo nabasali naturalizovana Portugalka sa našeg prostora! Vidno iznenađene i radosne, uputila nas je (na našem jeziku) na hotel. Kakva dobrodošlica! Nakon smeštanja, rešio sam da vreme do planirane večere iskoristim za brzu šetnju centrom kako bih bacio prvi pogled na okruženje i centar.

 

Najbliža znamenitost za sam početak bila je stanica metroa „Trinidad“ koja se nalazi iznad centralnog gradskog trga. Porto je dobio svoj metro 2002. godine. Za osnovu razvoja poslužili su koridori pruga nekadašnje gradsko-prigradske železnice koja je Porto povezivala sa okolnim mestima. Završetak te linije (ili početak) bio je u samom centru grada, na železničkoj stanici „Trinidad“. Nisam siguran, ali čak mislim da su na ovoj železnici završile dizel-motorne garniture sa uskokolosečne pruge Sarajevo – Dubrovnik, koje su bile prodate u Portugaliju. Krajem 90-ih, „lokalka“ je ukinuta, a delovi trase su iskorišćeni za gradnju linija budućeg metroa.

 

image.jpg

 

image.jpg

 

image.jpg

 

Metro u Portu zapravo je „laka železnica“ , koja je u svojoj suštini kombinacija metroa i tramvaja. Najveći deo trasa je vođen nadzemno (i bez dodira sa ostalim vidovima saobraćaja), uz tunelske deonice ispod centra. Kompozicije su modularnog tipa (zapravo tramvaji) sa napajanjem preko pantografa (a za razliku od klasičnog metroa gde se u najvećem broju slučajeva struja uzima iz „treće šine“), širina koloseka 1435mm. Takav koncept bio je pre 10-ak godina propagiran kao budući beogradski metro (bio je urađen čak i predprojekt), uz veliku podršku tadašnjih gradskih vlasti.

 

Stanica „Trinidad“ može se smatrati jednom od najznačajnijih stanica metroa, pošto kroz nju prolaze sve linije, pa je frekvencija putnika i tramvaja velika. Kao što sam već napisao, na ovom mestu prethodno se nalazila mala čeona železnička stanica lokalne železnice. Nova stanica „Trinidad“ sada je prolazna – na severnoj strani je ostatak i podsetnik na nekadašnju železničku trasu, stari tunel, dok je sa južne strane iskopan (ukopan) novi tunel ispod centra.

 

Konzole vozne mreže odgovaraju modernijem tipu poznatih „puževa“ kakve poznajemo u Italiji i Sloveniji. Na samoj stanici, oblik je nešto izmenjen, ali vam tvrdim da su van grada konzole skoro identične „domaćim“. Nažalost, nisam uspeo da ih fotografišem. 


Tramvaji juriju - utisci o ZG tramvajima, proleće 2017.

28.05.2017. - 21:39

Lična zapažanja o tramvajima u Zagrebu (nakon posete hrvatskoj prestonici krajem 3. meseca) objavljujem dužeg vremena; trebalo je nakon puta skupiti utiske, razvrstati i obraditi fotomaterijale, ispisati i prekucati beleške, koje su nastajale još u Zagrebu. Ali i ohrabriti se na pisanje i odvojiti slobodno vreme za to. Glavni razlog moje posete (može delovati neobično) bile su vožnje, razgledanje i fotografisanje zagrebačkih tramvaja, pre svega onih tipova koji su nekada vozili u Beogradu i bili neopravdano rashodovani početkom (sada davnih) 90-ih. Naravno, reč je o Bikovima i Česima. Ovi drugi posebno su mi dragi (zapravo omiljeni) tramvaji, verovatno stoga što sam ih u detinjstvu često posmatrao u vožnjama pored beogradskog Kalemegdana. Bez obzira na lične motive, Zagreb je sa svojim šarolikim voznim parkom i razgranatom tramvajskom mrežom, svakako jedan od prvih „tramvajskih“ gradova koji bi svaki tramvaj-ljubitelj trebalo da poseti.

 

U Zagrebu sam prvi put bio u avgustu 2013. godine (ako izuzmem jednu davnu posetu s kraja 80-ih, kao i  tranzitne prolaske vozom), ali imao sam tu nesreću da sam se tada zatekao usred letnjeg tramvajskog režima, kada na tramvajskim linijama nije bilo niti jednog Čeha (o Bikovima da ne govorim). Prošlo je još par godina kada sam, čitajući forum, saznao da zagrebački Česi odlaze u rashod, te da Bikovi voze još samo na jednoj liniji. Zato sam krajem zime naprečac doneo odluku o obaveznom putu do Zagreba, koji je uspešno realizovan krajem marta.

 

Ovaj putopis stoga možete čitati u kontekstu reportaže i utisaka o Zagrebu i njegovim tramvajima od posmatrača sa strane, u ovom slučaju beogradskog turiste. Ali i kao poređenje tramvajskih sistema i vozila dve susedne prestonice, njihovih sličnosti i razlika, prednosti i mana. Mnoga moja zapažanja, često su i pitanja i nedoumice, pa će svaka pomoć upućenijih biti od koristi.

 

Budući da je na forumu objavljeno pregršt slika ZET-ove tramvajske tematike, potrudiću se da u putopis postavljam svoje fotografije koje sam prethodno obradio, tj. modifikovao ili (foto)montirao, tako da u jednom dodatnom aspektu bude zanimljiv i onima kojima su zagrebački tramvaji uobičajena pojava. 


Hansa tramvaji

12.03.2017. - 22:27

Poslednjih dana na forumu listam teme o T4 tramvajima i mislim da nigde nisam naišao na odgovor svog sledećeg pitanja:

 

Zbog čega je bila napravljena rupa u numeraciji između bikova i čeha? Pa su tako česi dobili opseg 400, a Katice (koje su stigle u Zagreb nakon čeha) popunile prazninu u nižem opsegu (od 300). Ili su u ZET-u tokom 70-ih ipak postojala vozila numerisana u opsegu 300?