Jump to content


Donacija

Opcije potpore stranici zeljeznice.net
Ako posjedujete kriptovalute, možete donirati i na adrese:

3P2r8a7BMvRiRppZXcQdYiGguhN4iHAWTA3 - WavesPlatform

0x630394fcfd4d4b5f6847dd071b0841c25a2bcad7 - Ethereum

1C1f1kP6uL9Bqxi1r8TA4FHGpJ7D2GMtmi - Bitcoin

Za više informacija pogledajte iduću poveznicu: http://goo.gl/Elo84w

Photo

ŽS - Železnice Srbije


  • Please log in to reply
799 replies to this topic

#1 milanj

milanj
  • Članovi
  • 150 posts
  • Joined 08.06.2008.

Posted 11.06.2012. - 23:02

Nisam našao adekvatnu temu, pa rekoh da otvorim novu. :-)

Na početku da pogledamo kredite koje su odobrene za ŽS i koje se tek očekuju.

18. 09. 2010.
Gde idu krediti koje uzimaju Železnice Srbije?!
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu predviđeno je garantovanje Republike Srbije za sledeće kredite i namene:
- Kredit Evropske investicione banke u iznosu od 150 miliona evra, namenjen finansiranju infrastrukturnih projekata (deonica Stara Pazova - Beška i Novi Sad - Petrovaradin). Reč je o modernizaciji i izgradnji dvokolosečne pruge na relaciji Stara Pazova - Novi Sad. Čitav projekat vredan je oko 220 miliona evra, a planirano je da se preostalih 70 miliona evra obezbedi iz IPA fondova.
- Kredit Vlade Španije u iznosu 37 miliona evra, namenjen nabavci voznih sredstava.
- Kredit Vlade Nemačke u iznosu od 45 miliona evra, za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Pančevo - Vršac - državna granica.
- Kredit Češke eksportne banke u iznosu od 120 miliona evra, za finansiranje modernizacije pruge Niš - Dimitrovgrad.
- Kredit Vlade Ruske federacije u iznosu od 800 miliona dolara, za infrastrukturne projekte.
- Kredit Evropske banke za obnovu i razvoj vredan 95 miliona evra, za modernizaciju pruge Beograd-Rakovica-Resnik, kao i za remont i modernizaciju ukupno 131 kilometar pruge na međunarodnom železničkom Koridoru 10 (Jajinci-Mala Krsna, kao i u stanici Mala Krsna, zatim Lapovo – Bagrdan, Ćićevac-Stalać i Stalać-Đunis.

http://www.blic.rs/V...ili-nijedan-voz

Pozdrav, Milan!
OČI SU JOJ MORE JADRANSKO, KOSE SU JOJ KLASIJE PANONSKO, SESTRA JOJ JE DUŠA SLOVENSKA, ONA JE JUGOSLOVENKA!!!

#2 milanj

milanj
  • Članovi
  • 150 posts
  • Joined 08.06.2008.

Posted 11.06.2012. - 23:05

Upravni odbor "Železnica Srbije": Donete odluke o nabavci 10 dizel motornih i 30 elektromotornih vozova
Četvrtak, 25. 02. 2010.


-Upravni odbor "Železnica Srbije" odluke o pokretanju postupka nabavke deset lakih dvodelnih dizel motornih i 30 elektromotornih vozova. Sredstva za nova vozna sredstava su obezbeđena, pa će nabavka dizel motornih vozova u vrednosti od 22 miliona evra biti finansirana iz kredita Kraljevine Španije, dok će elektromotorni vozovi biti kupljeni zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj. Odlukom Upravnog odbora imenovane su i sve potrebne radne grupe za pripremu, izradu i realizaciju međunarodnih tendera, čime su stvoreni uslovi da "Železnice Srbije" započnu proceduru nabavke novih voznih sredstava, - rekao je predsednik Upravnog odbora "Železnica Srbije" Zoran Anđelković.

"Železnice Srbije" su u skladu sa prethodno ratifikovanim programom finansijske saradnje Republike Srbije i Vlade Španije, kandidovale dva projekta za finansiranje iz kredita Kraljevine Španije. Prvi je nabavka deset lakih dvodelnih dizel motornih vozova u vrednosti od 22 miliona evra za prigradski i regionalni saobraćaj. "Železnice Srbije" očekuju da će iz španskog kredita dobiti još 15 miliona evra za modernizaciju 30 putničkih vagona.

Nabavka trideset višedelnih elektromotornih vozova, procenjene vrednosti oko 99 miliona evra, biće finansirana iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Generalni direktor "Železnica Srbije" Milovan Marković, na osnovu odluke Upravnog odbora, 8. maja prošle godine potpisao je Ugovor o zajmu vrednom sto miliona evra sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, iz kojeg će biti finansiran ovaj posao. Nakon odluke Upravnog odbora, pokrenut je postupak javne nabavke trideset elektromotornih vozova u otvorenom postupku. Međunarodni javni poziv za podnošenje ponuda biće objavljen na srpskom i engleskom jeziku u "Službenim glasnicima“ Srbije i Evropske Unije, a izbor najpovoljnije ponude biće izvršen prema uslovima iz tenderske dokumentacije na koju je dobijena saglasnost Evropske banke za obnovu i razvoj.

Svih trideset novih elektromotornih garnitura trebalo bi da se nađu u saobraćaju najkasnije do 2013. godine.

http://www.zeleznice...s_id/24171.html

Kao što vidite, odluka je doneta još davne 2010 godine, a do sada se ništa nije dogodilo... :-(

Pozdrav, Milan!
OČI SU JOJ MORE JADRANSKO, KOSE SU JOJ KLASIJE PANONSKO, SESTRA JOJ JE DUŠA SLOVENSKA, ONA JE JUGOSLOVENKA!!!

#3 milanj

milanj
  • Članovi
  • 150 posts
  • Joined 08.06.2008.

Posted 12.06.2012. - 15:25

Nakon osamnaest godina, od utorka 12. 06., ponovo se uspostavlja saobraćaj od Vršca do Temišvara
Ponedeljak, 11. 06 2012.


Od utorka, 12. 06., ponovo se u redovan putnički saobraćaj uvode vozovi između Vršca i Temišvara. Do kraja važenja reda vožnje, odnosno do 8. 12. 2012. godine, svakodnevno će između Vršca i Temišvara saobraćati po dva voza. Iz Vršca će za Temišvar vozovi polaziti u 7.10 sati i u 18.20 sati, dok će iz Temišvara za Vršac (po srpskom vremenu) polaziti u 4.40 sati i u 15.45 sati. Putnici ovih vozova imaće povoljne železničke veze za dalje putovanje ka Beogradu i Bukureštu.

Putnički železnički saobraćaj na ovoj relaciji biće organizovan savremenim "Desiro 642" dizel-motornim vozovima Rumunskih železnica i predstavljaće izuzetno kvalitetnu, brzu, konfornu i jeftinu ponudu za putovanje građana na ovoj relaciji.

Uspostavljanje železničkog prevoza između Vršca i Temišvara u velikoj meri će doprineti i razvoju privredne, društvene, kulturne i celokupne međugranične i međudržavne saradnje između ovih regiona.

Predstavnici dveju železničkih uprava dogovorili su se o što efikasnijem obavljanju carinskih formalnosti, a cena prevoza je, uz korišćenje različitih povlastica, u jednom pravcu svega nešto manje od 4 evra, pa će železnički saobraćaj između Vršca i Temišvara biti najkonkurentniji vid transporta na ovom pravcu.

Naime, redovna cena vozne karte od Vršca do Temišvara je u jednom pravcu 5 evra (u dinarskoj protivvrednosti), a uz godišnju legitimaciju RAIL PLUS cena karte je svega 3,80 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Godišnju legitimaciju RAIL PLUS izdaju "Železnice Srbije" na svojim blagajnama, uz jednu fotografiju i ličnu kartu na uvid. Cena ove legitimacije je za mlađe od 26 godina i starije od 60 godina 10 evra, a za ostale 15 evra u dinarskoj protivvrednosti i ona omogućava popust od 25 odsto u odnosu na cenu u međunarodnom saobraćaju.

http://www.zeleznice...s_id/35980.html
OČI SU JOJ MORE JADRANSKO, KOSE SU JOJ KLASIJE PANONSKO, SESTRA JOJ JE DUŠA SLOVENSKA, ONA JE JUGOSLOVENKA!!!

#4 milanj

milanj
  • Članovi
  • 150 posts
  • Joined 08.06.2008.

Posted 28.06.2012. - 23:10

Srbija | utorak 26.06.2012 | 12:54
Kolaps železnice, slede prinudni
Izvor: Tanjug
Beograd -- Sindikat radnika železničke infrastrukture upozorio je da bi između četiri i pet hiljada radnika Železnica Srbije moglo da ode na prinudni odmor.

"Subvencije države za železnicu u iznosu oko 15 milijardi dinara ne garantuju isplatu ličnih dohodaka do kraja godine", kaže predsednik tog sindikata Perica Đorđević.

On ističe da su prihodi od prevoza u odnosu na projekciju manji za oko tri milijarde dinara i da će toliko nedostajati za pokrivanje troškova, pre svega za naftu, struju i održavanje voznih sredstava.

Đorđević je dodao da je za rukovodstvo jedno od rešenja u slanju radnika na prinudni odmor. On je kazao da su dobili uveravanje generalnog direktora da se to neće dogoditi, ali da ne veruju u to, jer će železnica stati ukoliko se ne pokrije taj manjak.


Sindikalci su naveli da je prihod u robnom prevozu opao za 40 odsto, na šta je u velikoj meri uticao i pad proizvodnje u Železari Smederevo.

"Pozivamo predsednika države i novu vladu da pomognu srpskim železnicama i da na njeno čelo ne postave političku ličnost već nekog profesionalca iz Železnica Srbije koji bi mogao da reši probleme tog sistema", istakao je Đorđević.

On je rekao da je najava mogućnosti prinudnih odmora, kao jedinog načina uštede i nepostojanje sveobuhvatnog plana prevazilaženja ovakve finansijske situacije "katastrofalna i samo je odlaganje sloma sistema".

Železnice Srbije imaju, prema njegovim rečima, oko 18.500 radnika i oko 4.500 zaposlenih u ćerkama firmama "koji su odavno pušteni niz vodu" i na koje se ne odnosi mogućnost slanja na prinudne odmore.

Đorđević je naglasio da Železnice Srbije ne mogu da iskoriste veliki broj odborenih kredita, za koje je vlada Srbije dala garancije, "zbog nesposobnosti poslovodstva na realizaciji tenderske procedure, ali i nedostatka projekata".

On je naveo da je najbolji primer nemogućnost realizacije ruskog kredita od 800 miliona dolara namenjenog srpskoj železnici, jer Vlada Srbije nije predvidela neophodna sredstva za izradu projektne dokumentacije i pokrivanje drugih indirektnih i zavisnih troškova, koji su preduslov za aktiviranje već izdatih garancija

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Srbije Ivica Cvetanović je kazao da je neophodno da se što pre uspostavi socijalni dijalog sa novom vladom kako ne bi prestao da radi železnički sistem i da bi sindikati morali da imaju "debatnu stolicu" u parlamentu da bi mogli da utiču na donošenje odluka, što je slučaj u nekim drugim zemljama.

http://www.b92.net/b...6&nav_id=621585
OČI SU JOJ MORE JADRANSKO, KOSE SU JOJ KLASIJE PANONSKO, SESTRA JOJ JE DUŠA SLOVENSKA, ONA JE JUGOSLOVENKA!!!

#5 milanj

milanj
  • Članovi
  • 150 posts
  • Joined 08.06.2008.

Posted 28.06.2012. - 23:11

SRBIJA | UTORAK 26.06.2012 | 18:01
Železnice: Prinudni samo mogućnost
IZVOR: BETA
Beograd -- Železnica Srbije su saopštile da nije doneta nikakva zvanična odluka niti postoji zvanična inicijativa da se zaposleni u tom preduzeću šalju na prinudne odmore.

"Ako je tako nešto eventualno i rečeno na nekom od mnogobrojnih zajedničkih sastanaka poslovodstva i sindikata, spomenuto je samo kao neka od mogućnosti, a ne kao ozbiljna namera, stav ili odluka da se tako nešto i učini", navodi se u saopštenju.



Ističe se da je poslovodstvo Železnice preduzelo mere koje bi trebalo da dovedu do povećanja prihoda i smanjenja troškova, koje će važziti dok ne bude urađen rebalans plana nabavki, kojim će biti redukovani planirani troškovi.

Srpska železnica je, kako se ističe, takve odluke i mere donela zbog slabije realizacije transportnih prihoda za prva četiri meseca ove godine i procene da će do kraja godine i biti znatno niži od planiranih i prošlogodišnjih.

Prema operativnim pokazateljima iz prvog kvartala ove godine, Železnica Srbije prevezla je oko 3,64 miliona putnika i 2,2 miliona tona robe, a ukupan obim rada bio za oko 27 odsto ispod planiranog i za oko 25 odsto manje od realizacije u prvom kvartalu prošle godine, prvenstveno zbog ekonomske krize, minimalne proizvodnje u Železari "Smederevo" i loših vremenskih prilika.

Smanjenje teretnog prevoza uticalo je da, kako se navodi, Železnica od transporta zaradi u prvom kvartalu ove godine za 648 miliona dinara manje od plana i za 532 miliona dinara manje nego u istom periodu 2011.

"To je sigurno u velikoj meri uticalo i da ostvareni ukupni prihodi železnice (uključujući i subvencije) budu za oko 23 odsto manji od planiranih i za oko 34 odsto manji nego u istom periodu prošle godine", navodi se u saopstenju.

Naredbom generalnog direktora Železnice Srbije Milovana Markovića, koji je izdao 5. juna, predviđeno je da se preduzmu mere za povećanje transportnih prihoda, prihoda od komercijalizacije i ostalih prihoda (prihod od kasacije i rashodovanja, od prodaje neaktivnih zaliha). U naredbi je istaknuto da treba preduzeti mere s ciljem povećanja radne discipline.

http://www.b92.net/b...6&nav_id=621689
OČI SU JOJ MORE JADRANSKO, KOSE SU JOJ KLASIJE PANONSKO, SESTRA JOJ JE DUŠA SLOVENSKA, ONA JE JUGOSLOVENKA!!!

#6 milanj

milanj
  • Članovi
  • 150 posts
  • Joined 08.06.2008.

Posted 30.06.2012. - 15:18

Subota, 30. juni/lipanj 2012, 16:14 CET
________________________________________
________________________________________
Programi / Tema sedmice
Katastrofalno stanje na železnicama Srbije

Radovan Borović
30.06.2012

Plan Hrvatskih železnica da obustave saobraćaj 46 međunarodnih vozova odraziće se i na saobraćaj između Srbije i Hrvatske, saopštavaju iz Železnica Srbije.Trenutno, vozovi iz Srbije saobraćaju ka Splitu i preko Zagreba i Ljubljane ka Filahu u Austriji, a prolaze preko hrvatske teritorije i na putu do Sarajeva. No, u Srbiji je veliki dio pruga sa veoma visokim stepenom dotrajalosti, pa je prosečna brzina kretanja vozova ograničena u proseku na 30 km na sat. Ekonomski gubici zbog sporog transporta su veliki, ali i bezbednost putnika je ugrožena. Radnici upozoravaju da se na katastrofalno stanje na železnici gotovo niko u državi ne osvrće.

Kad bi i kako krivudave i ostarele šine mogle da postanu brze pruge Srbije, niko u ovom trenutku ne zna. Višedecenijski projekat modernizacije pruga u Srbiji sveo se na porosečnu brzinu vozova na tridesetak kilometara.

Vidosav Radojević više je od 30 godina mašinovođa i predsednik Sindikata mašinovođa Srbije. Zatekli smo ga na radnom mestu. Krenuo je sa kompozicijom ka crnogorskom primorju. I šta se onda desilo?

„Da, ja sam mašinovođa brzog voza za Bar, 431, koji polazi u 9:10 iz stanice Beograd. Međutim, voz je ostao u defektu u stanici Topčider, radi neispravnosti lokomotive, i već kasnimo 90 minuta. Kako da vam kažem, na železnici nam nijedan segment da je zdrav. Znači nijedan segment, nijedna pruga da je u ispravnom stanju. Vuča i vučena vozila su u katastofalnom stanju. To pokazuje i današnji primer“, žali se Radojević.

Prosečna starost magistralnih pruga u Srbiji je 35 godina, a starost lokomotiva i vagona približila se proseku od 40 godina.

„Voz je saobraćao od Beograda do Bijelog Polja, do granice sa Crnom Gorom za nepuna četiri sata. Sada, kada krenem iz Beograda u 9:10 ujutro, ovaj voz po redu vožnje dolazi tačno u 16:50 minuta. Znači, putuje se osam sati. Mi smo duplirali vozno vreme“, nastavlja Radojević.

Za stručnjake, kakav je Miloš Ivić, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu na katedri za železnički saobraćaj, to govori o katastrofalnom stanju srpskih železnica.

"Stanje na železnci je loše. Jednostavno, infrastruktura je takva kakva je, ne održava se. I ono što se održava je loše. Ne raspoređuju se pare u onom smeru gde bi trebalo, tako da nije, što kažu, dobro. Morala bi da se napravi strategija kako bi trebalo da se radi i da se usmeri u pravom smeru, da se oni snovni pravci definišu i da se sredi stanje tu normalno, a ne da bude improvizacija", smatra Ivić.

Deo pruge od Užica do crnogorske granice u takvom je stanju da je putovanje više od opasne avanture.Vidosav Radojević kaže da najbolju sliku stanja na barskoj pruzi ilustruje to kako se on i njegove kolege, zbog nedostatka retrovizora na lokomotivama, snalaze.

"Nemamo na lokomotivi retrovizore. I sad, mašinovođa koji ne želi da se muči, on kupi na buvljaku retrovizor od 250 dinara, nosi ga u torbi i stavi ga na lokomotivu. Eto! Najgore je što nazaduješ, i to brzo, i jednog dana staviće crveni trokut u Beogradu, crveni trokut u Bijelom Polju i kazaće - voz više ne može da vozi. A ovo je međunarodni brzi voz, a to nikoga ne interesuje. Ja to vama ne mogu da objasnim da je to tolika nezainteresovanost rukovodećeg kadra. Kad će taj voz stići jer oni, kakva je klima u Železnicama Srbije, njima je najjeftinije da im ne ide nijedan voz. Onda nemaju nikakvih troškova. One pare što daju, što im da država oni će isplatiti plaće koje su 30 posto manje nego u ostalim državnim preduzećima. Nema nikakve troškove ostale. Znate, njemu je jeftinije da mu ne ide voz, nego da mu ide voz”, opisuje Radojević.

Prikrivanje gubitaka

Glavni krivac za propast železničkog saobraćaja i barske pruge, kao vezivnog tkiva čitavog sistema, je neodgovoran odnos države, podvlači Miloš Ivić, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, na katedri za železnički saobraćaj.

"I ono što se izdvaja, što se ulaže, što se radi, ne odradi se na jedan kvalitetan način. I onda, jednostavno, kad vi ulažete pare, onda kažete hoću to da obnovim i miran sam narednih 10 ili 15 godina. Međutim, nije, zato što se ne uradi na kvalitetan način, i onda niste mirni. Mirni ste dva dana ili mesec dana”, kaže Ivić.
Ono što čudi, po mišljenju ekonomiste Milana Kovačevića, je da se stvarni gubici, koje loša infrastruktura i partijsko upravljanje proizvode, prikrivaju. Čak je i Agencija za privredne registre objavila da su Železnice Srbije poslovale sa dobitkom od 15 milijardi dinara.

"To je prosto nejverovatno, jer mi skoro svake godine reda veličina između 10 i 15 milijardi, mi poreski obveznici, platimo željeznici da bi se održala. Što se tiče toga koliko loša željeznica utiče na privredu u cjelini, bile su neke studije koje su pokazivale da i utrošak energije u našem društvenom proizvodu i koštanje transporta u našem društvenom proizvodu je skuplje znatno nego u EU”, ističe Kovačević.

"Mi bi mogli imati značajan tranzit jugoistočne Evrope, pa čak i dalje prema Aziji, sa ostatkom Evrope, sa centralnom Evropom, ali kad bi željeznice bolje funkcionisale", tvrdi Milan Kovačević.

O ukupnoj situaciji u železničkom saobraćaju u Srbiji najbolje govori podatak da su na četvrtini pruge kroz Srbiju uvedene lagane vožnje, sa brzinama do 30 kilometara na sat. Veliki deo pruga je sa veoma visokim stepenom dotrajalosti. Na samo dva i po odsto mreže dozvoljene su brzine od 100 do 120 kilometara na čas.

„Teško možemo, u tome i jeste problem, što praktično, imamo lagane vožnje, imamo usporenje, ne možemo da konkurišemo. Tu je problem, ne možemo mi da održimo onaj red vožnje koji hoćemo, odnosno brzine koje su predviđene i planirane”, navodi profesor Ivić.

Godišnje se otkaže nekoliko hiljada polazaka. Gubitak privrede, zbog visoke cene transporta drugim vidovima saobraćaja, više niko i ne meri, kaže Milan Kovačević.

"Mi bi mogli imati značajan tranzit jugoistočne Evrope, pa čak i dalje prema Aziji, sa ostatkom Evrope, sa centralnom Evropom, ali kad bi željeznice bolje funkcionisale. Ako one ne funkcionišu, onda se to, prosto, ne koristi. Ja znam da, nažalost, u čitavom regionu željeznice nisu u dobrom stanju, tako da znam da, ako vi bilo šta vozite iz Rumunije, preko nas za Hrvatsku ili iz Hrvatske preko nas za Bugarsku, to, isto, užasno funkcioniše, dok sve manje ljudi koriste željeznicu kao transportni put. Na koncu, u lošem je stanju i Beograd – Bar pruga, tako da mi, inače, više prevozimo preko Hrvatskih luka nego preko luke Bar”, smatra Kovačević.

Bezbednost putnika i železničkog osoblja je maksimalno ugrožena, pa je sa takvom reputacijom naprosto neozbiljno izlaziti na međunarodno tržište i to državu mnogo košta, kaže ekonomista Milan Kovačević.

„Jeste, loš prevoz željeznicom, sigurno nas košta. Naročito kada je riječ o prevozu roba koje ne mogu podnijeti skuplju tarifu, tako da, onda, se više vozi drumskim saobraćajem, više košta privredu, ali s druge strane kod nas i ne postoji neki koncept kako će se napraviti da valja željeznica”, kaže Kovačević.

Iako mnogo ranije najavljen , još uvek nema očekivanog ruskog kredita od 800 miliona evra, za obnovu i modernizaciju železničke infrastrukture. Cinici su primetili da, u pojedinim evropskim muzejima, kao eksponati stoje lokomotive novije od onih koje prevoze putnike i teret kroz Srbiju.

http://www.slobodnae...e/24631018.html
OČI SU JOJ MORE JADRANSKO, KOSE SU JOJ KLASIJE PANONSKO, SESTRA JOJ JE DUŠA SLOVENSKA, ONA JE JUGOSLOVENKA!!!

#7 milanj

milanj
  • Članovi
  • 150 posts
  • Joined 08.06.2008.

Posted 12.07.2012. - 16:42

Zoran Anđelković: Skupština "Železnica Srbije" donela odluke o osnivanju četiri zavisna društva kapitala
Četvrtak, 12. 07. 2012.


-Skupština Akcionarskog društva "Železnice Srbije" jednoglasno je danas donela odluke o osnivanju četiri zavisna društva kapitala, sa ograničenom odgovornošću. Reč je o osnivanju Društva za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom "Infrastruktura Železnica Srbije", Društva za javni prevoz putnika u železničkom saobraćaju i održavanju železničkih voznih sredstava u toj vrsti prevoza "Srbija voz", Društva za javni prevoz robe u železničkom saobraćaju i održavanju železničkih voznih sredstava u toj vrsti prevoza "Srbija kargo" i Društva za upravljanje nekretninama "Železnice Srbije" "Imovina Železnica Srbije". Saglasnost na ove odluke treba da da Vlada Republike Srbije. Na taj način nastavljen je proces organizacione reforme srpskih železnica - rekao je predsednik Skupštine AD "Železnica Srbije" Zoran Anđelković.

- Od ove reforme, u skladu sa evropskim standardima, srpske železnice očekuju niz pozitivnih efekata, pre svega znatno veću poslovnu efikasnost, tržišnu orjentisanost i kvalitet u radu, a samim tim i bolje funkcionisanje ovog saobraćajnog sistema, - istakao je Anđelković.

Odlukama o osnivanju četiri društva definišu se, pored ostalog, njihovo poslovno ime i sedište, delatnosti koje će obavljati, prava i obaveze člana društva, upravljanje, nadzor, akta i dokumenta.

Tako će Akcionarsko društvo "Železnice Srbije", nakon što današnje odluke Skupštine verifikuje Vlada, funkcionisati kao Grupa „Železnice Srbije“. Grupu će činiti kontrolno (matično) Društvo i kontrolisana društva, među kojima su i četiri o čijem su osnivanju danas donete odluke. Kontrolno (matično) društvo obavljaće korporativne i zajedničke poslove za potrebe kontrolisanih društava.

http://www.zeleznice...s_id/36395.html
OČI SU JOJ MORE JADRANSKO, KOSE SU JOJ KLASIJE PANONSKO, SESTRA JOJ JE DUŠA SLOVENSKA, ONA JE JUGOSLOVENKA!!!

#8 milanj

milanj
  • Članovi
  • 150 posts
  • Joined 08.06.2008.

Posted 12.07.2012. - 16:50

Sa ruske strane sve spremno za veliki kredit namenjen srpskoj infrastrukturi


07/12/2012. - Ruska strana već poslala sve potpisane dokumente


Svakom stanovniku Srbije, a pogotovo stranom turisti, koji se poslednjih godina, pa i decenija, barem jednom vozio po srpskim prugama, moralo je odmah upasti u oči stanje u kojem se nalaze domaće železnice, a to stanje bi se moglo opisati, najblaže rečeno, kao vrlo problematično.

Naime, vožnja železnicom je danas postala sinonim za gubljenje dragocenog vremena, poprilično maltretiranje, kao i za kidanje tankih nerava. Dobro je poznato u kojoj meri su naši vozovi spori i nepouzdani, pa je zato na tu temu ispričano i dosta viceva i anegdota. A to se naročito odnosi na viceve ​​koji otprilike počinju na sledeći način: "Vozio se jednom prilikom Japanac vozom, a vozio se i Srbin ...". I naravno, kao što pretpostavljate, a i sami znate iz sopstvenog iskustva, Srbin je završio svoje putovanje potpuno iznuren i sa kolosalnim zakašnjenjem.

Međutim, postoji realna nada da će ovakve anegdote u bliskoj budućnosti barem donekle postati prošlost. Naime, radi se o tome da je napokon na vidiku realizacija velikog ruskog kredita u iznosu od 800 miliona dolara, koji je namenjen obnovi srpske železničke infrastrukture i nabavci novih vozova.

U Rusiji je taj novac već spreman, i ruska strana je već poslala sve potpisane dokumente, a da bi ta finansijska sredstva bila na raspolaganju potrebno je da u Srbiji parlament ratifikuje ugovore, odnosno da počne sa radom nova vlada, a zatim da se izvrši rebalans budžeta i obezbede garancije, to jest učešće srpske strane u iznosu do 15 procenata u ukupnoj vrednosti pomenutog aranžmana. Prilikom nedavne posete srpskog predsednika Tomislava Nikolića Moskvi, i njegovog razgovora sa ruskim predsednikom, Vladimir Putin je ponovio spremnost Rusije da se infrastrukturni projekti u Srbiji realizuju uz pomoć ruskog kredita i tada je od predsednika Nikolića zatražio da pruži svoj doprinos što je moguće bržem završetku potrebne procedure.

Takođe, on je pritom dodao da sada sve zavisi od toga kada će srpska strana napraviti projekte i pripremiti tehničku dokumentaciju. Dvojica državnika su se saglasila i da realizacija tog kredita predstavlja prioritet za Srbiju i Rusiju. Inače, u planu koji je nastao kao rezultat pregovora između srpskih i ruskih železnica, govori se da će kredit biti upotrebljen za izgradnju drugog koloseka pruge između Beograda i Pančeva u dužini od 15 kilometara, a takođe i za njenu elektrifikaciju, zatim za izgradnju pruge između Valjeva i Loznice u dužini od kilometara 68, 200 za rekonstrukciju kilometara pruge Beograd-Bar, kao i za rekonstrukciju 111 kilometara pruge na Koridoru 10. Što se tiče uslova pod kojima je kredit dobijen - radi se o kamati koja će na godišnjem nivou iznositi 4.1 posto, uz otplatu u roku od 10 godina sa grejs periodom godine od četiri. Rok za povlačenje odobrenih pojedinačnih kredita za određene projekte u okviru ruske pozajmice biće 5 godina, pa će se stoga period mirovanja otplate računati od onog momenta kada novac bude povučen. Planira se da će radovi na modernizaciji srpske železničke infrastrukture biti završeni u roku od tri do četiri godine. Stoga, ako u dogledno vreme bude uloženo dovoljno napora da se u najbržem roku učine svi preostali neophodni koraci proceduralnog karaktera, onda ćemo verovatno jednog dana prestati da se smejemo vicevima na račun neudobnosti i kašnjenja srpskih vozova. Možda će nam u tom slučaju uskoro postati sasvim normalna priča koja počinje sa rečima: "Vozio se jednom Srbin vozom ... i stigao tačno na vreme ".

Ratko Paić,


Izvor: Golos Rossii

http://www.vostok.rs...&idnovost=23441
OČI SU JOJ MORE JADRANSKO, KOSE SU JOJ KLASIJE PANONSKO, SESTRA JOJ JE DUŠA SLOVENSKA, ONA JE JUGOSLOVENKA!!!

#9 milanj

milanj
  • Članovi
  • 150 posts
  • Joined 08.06.2008.

Posted 26.07.2012. - 22:05

Ekonomija
Ruski zajam ne može s pruge u budžet
Na vladama dveju država je da se dogovore kako će Srbiija iskoristiti 800 miliona dolara, kaže Milovan Marković, direktor „Železnice”

Ruskih 800 miliona dolara, o kojima se već godinama pregovara, po svemu sudeći neće završiti u infrastrukturi, kao što je dogovoreno. Kandidat za novog ministra finansija Mlađan Dinkić namerio je da taj novac iskoristi za podršku budžetu. To je već jednom učinjeno pre godinu dana, kada je 200 miliona dolara od ruskog zajma od milijardu dolara otišlo u državnu kasu. Pitanje je da li će Rusi ipak pristati da svoju građevinsku operativu koja je trebalo da se angažuje na infrastrukturnim projektima u Srbiji, ostave bez posla, kao i to da li ćemo morati da platimo veću kamatu od dogovorene.

U još aktuelnom Ministarstvu finansija objašnjavaju da će u praksi to biti moguće ako se „napravi politički dogovor”. Jer, ugovor o zajmu još nije potpisan.

To isto misli i Milovan Marković, direktor „Železnica Srbije”. Kaže da je na vladama dveju država da se dogovore da li će 800 miliona dolara otići za infrastrukturu ili u budžet. Ugovor o finansiranju još nije potpisan. Taj novac nije legao na račun naše države tako da teoretski može da bude prenamenjen. Ali pitanje je da li će se to svideti ruskoj strani.

– Reč je o međudržavnom kreditu. Kamatu subvencioniše njihova vlada. Preciznije, ona finansira poslove svojih firmi u inostranstvu. Pošto 70 odsto radova na srpskim prugama izvode ruske firme, njima je u interesu da pare budu usmerene u infrastrukturu. Osim toga, novac koji mi ulažemo, to jest 15 odsto vrednosti investicije, takođe bi otišao njima – objašnjava Marković i dodaje da ruske železnice sa kojima je u kontaktu nisu za to da pare budu preusmerene za druge namene.

On podseća da su ministarstva za infrastrukturu i finansije pregovarale o tom kreditu, a železnice su samo trebalo da koriste taj novac, tako da pregovarači treba da donesu odluku.

Na pitanje koliku štetu će „Železnice” pretrpeti ukoliko novac ne ode u infrastrukturu, Marković kaže: „kratkoročno nikakvu”. Ali na dugi rok svakako, jer su pruge zrele za remont.

Projekti za ovaj veliki posao završeni su za deonice Beograd–Pančevo i Valjevo–Loznica. Za šest deonica na Koridoru 10 projekti će, počev od septembra, biti dostavljani sukcesivno.

Od ovog novca bi trebalo da bude rekonstruisano 200 kilometara srpskog dela pruge Beograd–Bar, a 100 miliona dolara bilo bi izdvojeno za nabavku novih dizel-motornih vozova.

Malo je realna mogućnost da se deo ruskog kredita namenjenog za rekonstrukciju železnica preusmeri za podršku budžetu, ocenili su ekonomski stručnjaci za Tanjug.

Dekan Bankarske akademije Hasan Hanić naveo je da kod ocene o realnosti tog predloga treba imati u vidu da je „zajam zaključen i da predstavlja okvirni kredit, što znači da se sredstva povlače sukcesivno po projektnom principu”.

– „Železnice Srbije” predlažu projekte koje vlada odobrava, a onda se odobrava deo od tih predviđenih 800 miliona evra, što može da traje prilično dugo – objasnio je on.

Država prema proceni stanja na računu mora da se zaduži za pokrivanje dela deficita i izmirivanje dospelih obaveza po ranije uzetim kreditima, naglasio je Hanić.

Novo zaduživanje, u uslovima relativno visokog javnog duga, nije poželjno, ali je neminovno u ovom prelaznom periodu dok vlada ne sačini plan fiskalne konsolidacije, smatra profesor Hanić.


M. Avakumović – A. Telesković
objavljeno: 26.07.2012.

http://www.politika....-budzet.lt.html
OČI SU JOJ MORE JADRANSKO, KOSE SU JOJ KLASIJE PANONSKO, SESTRA JOJ JE DUŠA SLOVENSKA, ONA JE JUGOSLOVENKA!!!

#10 krkan1

krkan1
  • Članovi
  • 176 posts
  • Joined 31.05.2010.
  • LocationNovi Sad

Posted 27.07.2012. - 09:12

Da napravim parafrazu iz filma "Maratonci trče počasni krug": Otićiće to u budžet, ja vam kažem!

Državna kasa Srbije je toliko prazna (što je manji problem), a mogućnosti da se ista napuni novcima spolja toliko skučene (što je najveći problem), da kao vrlo realna mogućnost ostaje to da novce iz investicija preusmjerimo direktno u potrošnju.

#11 milanj

milanj
  • Članovi
  • 150 posts
  • Joined 08.06.2008.

Posted 29.07.2012. - 18:38

Srpski vozovi jure 45 na sat
T. SPALEVIĆ | 29. jul 2012. 07:51 |

Srbija po kvalitetu železničke infrastrukture zauzima neslavno 110. mesto na listi od 132 zemlje. Na samo 2,5 odsto srpskih pruga može da se saobraća „stotkom“

VOZ od centra Šangaja do aerodroma u tom gradu razvija brzinu od tačno 431 kilometar na sat, bar tako pokazuje displej u svakom od vagona. Prosečna brzina kojom kompozicije saobraćaju srpskim prugama ne dostiže ni 45 kilometara na sat! Lagane vožnje zbog bezbednosti uvedene su na čak oko 350 kilometara naše železničke mreže. Zato i ne čudi ocena Svetskog ekonomskog foruma, koji je srpsku železničku infrastrukturu pozicionirao na 110. mesto od ukupno posmatrane 132 zemlje.

Da bi se podigla brzina na 160-200 kilometara na sat Srbija bi u svoje pruge uključujući i nabavku novih lokomotiva i vagona, trebalo da uloži, prema procenama stručnjaka, i do 10 milijardi evra. Čak i da se taj novac obezbedi posao ne može da se odradi za manje od jedne decenije.

Mreža pruga u Srbiji stara je više od jednog veka. Danas je na 62 odsto koloseka brzina manja od 60 kilometara na sat, a na samo dva i po odsto srpskih pruga može da se saobraća „stotkom“. Od glavnog grada do Niša vozom se sada putuje više od pet sati, što je vreme za koje se autobusom pređu oba pravca. Da bi se na Koridoru 10 i barskoj pruzi kroz Srbiju ukinule sve lagane vožnje i brzine vozova podigle na projektovani nivo, čime bi kvalitet železničkog saobraćaja značajno bio bolji i unapređen, prema procenama u Direkciji za infrastrukturu „Železnica Srbije“ potrebno je oko 350 miliona evra. Kada bi taj novac bio na raspolaganju potrebno je oko pet godina da se posao završi.

Kolosečni materijal koji bi se dobio remontom ove dve železničke magistrale bio bi upotrebljen za remont regionalnih pruga u Srbiji. To bi doprinelo da se najveći deo železničke mreže u našoj zemlji poboljša, unapredi i podigne, ali samo na projektovani nivo.

U železnicu se decenijama unazad nije ulagalo koliko je bilo potrebno, što je dovelo do lošeg stanja infrastrukture i nižeg nivoa kvaliteta prevozne usluge. Od 2002. do 2010. godine prosečno je godišnje u železničku infrastrukturu investirano samo oko 18,5 miliona evra, od čega je 73 odsto finansirano iz kredita. Poređenja radi, prosečna godišnja ulaganja u Hrvatskoj, iznosila su čak i oko 113 miliona evra, odnosno šest puta više nego u Srbiji.

U prethodne tri decenije, zbog nedostatka novca prosečno je godišnje remontovano svega 36 kilometara pruga u Srbiji, umesto 191 kilometar, koliko je bilo potrebno. To praktično znači da je u Srbiji tri decenije svake godine bilo remontovano čak 153 kilometra pruge manje nego što je bilo neophodno. „Železnice Srbije“ su zato prinuđene da uvode lagane vožnje.

CILj NA KORIDORU 10
Za rekonstrukciju i modernizaciju 770 kilometara pruge Koridora 10 kroz Srbiju potrebno je oko 4,6 milijardi evra. To podrazumeva savremenu dvokolosečnu prugu za mešoviti putnički i teretni saobraćaj, kao i za kombinovani transport na celoj dužini železničkog Koridora 10 kroz Srbiju, uz projektovane brzine vozova od 160 do 200 kilometara na sat. To je cilj koji može biti ostvaren za osam godina u dve etape.

VELIKA MORAVA I NOVI SAD
Na železničkom Koridoru 10 otvorena su dva velika gradilišta. Grade se železnički most preko Velike Morave, na deonici Jovac-Ćuprija u okviru projekta dvokolosečne pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin, kao i novi Žeželjev most u Novom Sadu.
Sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj „Železnica“ pregovara o kreditu vrednom 95 miliona evra, koji će biti namenjen za obnovu deonice Beograd-Rakovica-Resnik i remont pruga duž Koridora 10.

http://www.novosti.r...-jure-45-na-sat
OČI SU JOJ MORE JADRANSKO, KOSE SU JOJ KLASIJE PANONSKO, SESTRA JOJ JE DUŠA SLOVENSKA, ONA JE JUGOSLOVENKA!!!

#12 dnovakovic

dnovakovic
  • Članovi
  • 3,189 posts
  • Joined 24.11.2006.
  • LocationOsijek

Posted 05.09.2012. - 18:03

Zanimljiva vijest za ljubitelje pare iz beogradskih "Večernjih Novosti" od 05.09.2012 :

Vozom "Romantika" na berbe grožđa u Srbiji

Muzejski voz "Romantika" tokom septembra prevoziće putnike do Smedereva, Palića, Vršca i Sremskih Karlovaca, na tradicionalne jesenje berbe grožđa

Posted Image

BEOGRAD - Muzejski voz "Romantika" tokom septembra prevoziće putnike do Smedereva, Palića, Vršca i Sremskih Karlovaca, na tradicionalne jesenje berbe grožđa, saopštile se "Železnice Srbije".

Na smederevsku berbu grožđa "Romantika" će voziti u nedelju, 9. septembra. Polazak voza iz Beograda je u 08.10 sati, u Smederevo stiže u 10.50 sati, a iz Smedereva "Romantika" kreće u 19.25 sati, a dolazak u beogradsku železničku stanicu planiran je u 22.05 sati.

Cena karata je 372 dinara za treći razred, 447 za drugi, a 536 dinara za prvi razred, deca i penzioneri plaćaju 268 dinara za sve razrede, dok penzioneri za prevoz u prvom razredu treba da izdvoje 376 dinara.

Saobraćaj muzejskog voza do Palića, na tradicionalnu manifestaciju berbe grožđa, biće organizovan u subotu, 15. septembra.

"Romantika" iz glavnog grada kreće u 07.00 sati (dolazak na Palić je u 11.40), polazak sa Palića je u 18.00 sati, a dolazak u Beograd je oko 22.40.

Iz Novog Sada muzejski voz za Palić polazi u 08.40 sati, a povratak je planiran u 20.05 sati.

Cena povratne karte od Beograda do Palića za odrasle je 676 dinara u trećem razredu, 812 u drugom i 974 dinara u prvom razredu, dok deca i penzioneri za vožnju u drugom i trećem razredu plaćaju 487 dinara.

Ukoliko najstariji putnici žele da se prevoze u prvom razredu, povratna karta koštaće ih 682 dinara.

Za Novosađane povratna karta košta 448, 538, odnosno 646 dinara, u zavisnosti od kolskog razreda, deca i penzioneri plaćaju 323 dinara, dok za penzionere karta u prvom razredu košta 453 dinara.

Na vršačku berbu "Romantika" će voziti u nedelju, 16. septembra.

Polazak sa beogradske stanice je u 08.20 sati, a povratak u glavni grad predviđen je u 21.40 sati.

Iz Pančeva će muzejski voz krenuti u 09.00 sati, dok je povratak planiran u 21.15 sati.

Povratna karta za odrasle je 372 dinara u trećem razredu, 447 u drugom i 536 dinara u prvom razredu, a deca i penzioneri plaćaju 268 dinara u drugom i trećem razredu.

Za vožnju u prvom razredu penzioneri treba da izdvoje 376 dinara.

Muzejski voz "Romantika", poslednje subote u mesecu, 29. septembra, prevoziće putnike od Beograda do Sremskih Karlovaca, na tamošnju berbu grožđa.

Voz iz Beograda polazi u 09.05 sati i stiže u Karlovce u 10.55 sati, a u povratku, "Romantika" kreće u 18.50 sati i stiže u Beograd oko 20.40 sati.

Cene karata za odrasle su 444, 370 i 308 dinara za prvi, drugi, odnosno treći razred, deca i penzioneri plaćaju karte 222 dinara, a ukoliko najstariji beograđani žele vožnju u prvom razredu plaćaju 311 dinara.

Putnici mogu kupiti karte za vožnju "Romantikom" u glavnoj železničkoj stanici Beograd, stanici Vukov spomenik i železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i u turističkim agencijama koje prodaju vozne karte

Pozdrav iz Osijeka !


#13 DešBu

DešBu
  • Članovi
  • 1,301 posts
  • Joined 11.12.2011.
  • LocationKo zna?

Posted 05.09.2012. - 19:17

vidio sam dosta puta parnjaču okrenutu naopačke, kao na ovoj slici pa me zanima da li se smije tako i voziti?

Željeznica je bolest ili ljubav
Od nje se ne može obraniti
Kada te jednom privuku željezne tračnice
Od njih se više nikad ne možeš oitkinuti


#14 josip

josip
  • Članovi
  • 5,123 posts
  • Joined 17.11.2008.
  • LocationVelika Gorica

Posted 05.09.2012. - 19:50

vidio sam dosta puta parnjaču okrenutu naopačke, kao na ovoj slici pa me zanima da li se smije tako i voziti?


Naravno da može, samo kod je kod nekih brzina manja kad je tender naprijed.

#15 Stanley

Stanley
  • Moderatori
  • 15,165 posts
  • Joined 24.08.2006.
  • LocationZagreb

Posted 05.09.2012. - 20:15

vidio sam dosta puta parnjaču okrenutu naopačke, kao na ovoj slici pa me zanima da li se smije tako i voziti?

Imaš na forumu pregršt fotografija gdje se vidi vlak koji vuče parna lokomotiva okrenuta unatrag tj. s tenderom naprijed.
Takav način vuče redovito se primjenjivao u slučajevima kada u polaznom kolodvoru nije bilo okretaljke, pa nije bilo drugog izbora (npr. Kumrovec - Zagreb, Konjščina - Zagreb, Gornja Stubica - Zabok, Đurmanec - Zabok itd.).
Većina parnih lokomotiva imala je značajno manju brzinu pri vožnji unatrag. Jedna od iznimki je serija 33, koja je u oba smjera mogla voziti 80 km/h.
Vratimo se na temu. Bilo bi lijepo da putnici Romantike uživaju u dimu i pari, no pitanje je što je s tamošnjim parnjačama. ŽS su imale tri aktivne parne lokomotive (serije 01, 33 i 51), ali su zadnjih godina Romantiku vukle elektre i dizeli. To jednostavno nije - to.
Serija 05 je zakon!

#16 DešBu

DešBu
  • Članovi
  • 1,301 posts
  • Joined 11.12.2011.
  • LocationKo zna?

Posted 05.09.2012. - 20:27

Imaš na forumu pregršt fotografija gdje se vidi vlak koji vuče parna lokomotiva okrenuta unatrag tj. s tenderom naprijed.
Takav način vuče redovito se primjenjivao u slučajevima kada u polaznom kolodvoru nije bilo okretaljke, pa nije bilo drugog izbora (npr. Kumrovec - Zagreb, Konjščina - Zagreb, Gornja Stubica - Zabok, Đurmanec - Zabok itd.).
Većina parnih lokomotiva imala je značajno manju brzinu pri vožnji unatrag. Jedna od iznimki je serija 33, koja je u oba smjera mogla voziti 80 km/h.
Vratimo se na temu. Bilo bi lijepo da putnici Romantike uživaju u dimu i pari, no pitanje je što je s tamošnjim parnjačama. ŽS su imale tri aktivne parne lokomotive (serije 01, 33 i 51), ali su zadnjih godina Romantiku vukle elektre i dizeli. To jednostavno nije - to.

znam, baš sam na forumu to i vidio... hvala

Željeznica je bolest ili ljubav
Od nje se ne može obraniti
Kada te jednom privuku željezne tračnice
Od njih se više nikad ne možeš oitkinuti


#17 Politikolog

Politikolog
  • Moderatori
  • 2,235 posts
  • Joined 26.02.2011.
  • LocationBeograd

Posted 05.09.2012. - 23:30

Bilo bi lijepo da putnici Romantike uživaju u dimu i pari, no pitanje je što je s tamošnjim parnjačama. ŽS su imale tri aktivne parne lokomotive (serije 01, 33 i 51), ali su zadnjih godina Romantiku vukle elektre i dizeli. To jednostavno nije - to.


33-ka bi trebalo da je ziva(trebalo jer niko ne zna sa sigurnoscu). Vec duze vreme se nalazi kod lozionice Beogradske stanice(ne mrda se odatle), a bilo je price pre 2-3 meseca da je opravljena i od tad nista :ne zna: ja sam cak cuo pricu da je pocetkom leta trebala da vozi - naravno nista od toga! Uglavnom uvek je nesto falilo i uskoro ce u voznju... Licno sumnjam da ce ici parnjaca, ali ko zna... 01 i 51 su vec duze vreme neaktivne i valjda su u Lapovu.

#18 mali.paja

mali.paja
  • Članovi
  • 7,945 posts
  • Joined 31.12.2007.
  • LocationZagreb

Posted 07.09.2012. - 00:30

Imaš na forumu pregršt fotografija gdje se vidi vlak koji vuče parna lokomotiva okrenuta unatrag tj. s tenderom naprijed.
Takav način vuče redovito se primjenjivao u slučajevima kada u polaznom kolodvoru nije bilo okretaljke, pa nije bilo drugog izbora (npr. Kumrovec - Zagreb, Konjščina - Zagreb, Gornja Stubica - Zabok, Đurmanec - Zabok itd.).
Većina parnih lokomotiva imala je značajno manju brzinu pri vožnji unatrag. Jedna od iznimki je serija 33, koja je u oba smjera mogla voziti 80 km/h.
Vratimo se na temu. Bilo bi lijepo da putnici Romantike uživaju u dimu i pari, no pitanje je što je s tamošnjim parnjačama. ŽS su imale tri aktivne parne lokomotive (serije 01, 33 i 51), ali su zadnjih godina Romantiku vukle elektre i dizeli. To jednostavno nije - to.

Kod tender lokomotiva brzina se nije smanjivala kod vožnje natraške. Kod lokomotiva sa zasebnim tenderom se brzina smanjivala. Ukoliko je tender bio sa obrtnim postoljima brzina je bila 60km/h. Ukoliko je tender bio bez obrtnog postolja brzina je bila 50km/h. Kod vožnje natraške smanjivalo se i opterećenje lokomotive.
Poslana slika mali.paja

#19 krkan1

krkan1
  • Članovi
  • 176 posts
  • Joined 31.05.2010.
  • LocationNovi Sad

Posted 12.09.2012. - 08:47

Ček, to ispada da će "Romantika" biti vučena ne-parnjačom?

Jedna parnjača (valjda je baš to ta koja bi trebalo da vuče "Romantiku") je već podugo stacionirana u Ložionici Beograd.

Kako "Romantika" nije nikuda išla ovog ljeta, ja sam mislio da popravljaju parnu lokomotivu.
Pa majku mu, nije nuklearna podmornica u pitanju...

#20 Politikolog

Politikolog
  • Moderatori
  • 2,235 posts
  • Joined 26.02.2011.
  • LocationBeograd

Posted 12.09.2012. - 11:08

Da 33-ka je bila dugo(tj celo leto) ispred lozionice, ali nazalost izgleda da nije popravljena.... Bilo je nekih problema sa kotlom, Sinvoz je za to ispao iz igre privatizacijom - kad su to razjebali, tako da bi se osposobila jedino su Banovici trenutno sposobni, jer u Srbiji nema vise ko!




0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users